Изгледа да се у дубини наше планете скривају огромни остаци неког древног небеског тела које ју је давно погодило.
Дубоко испод плашта на подручју западне Африке и Тихог океана скривају се две огромне гомиле густог материјала. Те масивне груде пречника неколико хиљада километара једне су од најбоље чуваних тајни на нашој планети и већ деценијама збуњују научнике. Сада се појављује све више доказа да се заправо ради о крхотинама древне протопланете по имену Теја (Theia) која се сударила са Земљом пре неких 4,5 милијарди година.
Према недавном раду астрофизичара Стивена Деша са Државног универзитета Аризоне (ASU), Теја је била приближно велика као наша Земља.
Научници су и раније претпостављали да постоји повезаност тих структура, службено познатих под називом „велики предели ниске брзине смицања” (Large low-shear-velocity provinces, LLSVP), и Месеца, али је већина сматрала да су LLSVP ожиљци који су настали након удара Теје, а не делови древног ванземаљског света. Kакве везе с тиме има Месец?
Према тој претпоставци, која је настала седамдесетих година прошлог века, током катаклизмичког удара небеског тела у Земљу испарили су састојци попут воде и око наше планете је настао прстен стења који се касније формирао у Месец. Заговорници су сматрали да је нашу планету погодило тело величине Марса или мање. Према недавном научном раду астрофизичара Стивена Деша са Државног универзитета Аризоне (ASU), Теја је била приближно велика као Земља.
Проблем тешког водоника
„Те структуре су највећа ствар у Земљином плашту”, рекао је планетарни научник Ћијан Јуан са исте високошколске установе. Сеизмички таласи који настају након потреса нагло успоравају кад пролазе кроз те слојеве, што показује да су они доста гушћи и различитог хемијског састава од околног стења, пише научни часопис Science.
LLSVP ожиљци су могли настати из дубина Земљиног исконског океана магме. А можда су то густе масе примитивних стена у плашту које су преживеле трауму удара након којег је настао Месец. Но, на темељу нових изотопских доказа и моделирања, Јуан верује да су то остаци древне планете.
Таква сува, велика протопланета имала би језгро сиромашно гвожђем и плашт који је богат тим металом, а уз то је 2% до 3% гушћи од Земљиног.
Kада су Деш и колеге анализирали камење с Месеца, у њему су нашли мање количине водоника и деутеријума, тежег изотопа водоника. Односно, у узорцима с Месеца било је много више лакшег водоника него у земаљским стенама. Да би имала толике износе лакшег водоника, Теја је морала бити подоста масивна и поприлично сува, јер би већа количина воде, која је природно обогаћена тешким водоником, повисила укупну количину деутеријума. Таква сува, велика протопланета имала би језгро сиромашно гвожђем и плашт који је богат тим металом, а уз то је 2% до 3% гушћи од Земљиног.
Симулација судбине Теје
Јуан је и пре него што је сазнао за Дешове процене густоће моделирао судбину Теје. Према његовом моделу, Тејино језгро би се након судара стопило са Земљином, а стене њеног плашта, које су 1,5% до 3,5% гушће од Земљиних, преживеле би и завршиле као густа маса у близини језгра. Углавном, његове симулације су се савршено подударале с Дешовим доказима о деутеријуму.
Ако остаци Теје уистину почивају дубоко у Земљином плашту, можда нису сасвим сами. Наиме, сеизмолози све чешће бележе мале, али изузетно густе гомиле материјала пречника тек неколико стотина километара.
Деш је казао да би његов тим могао тестирати своју хипотезу тражећи геохемијске сличности између острвских лава и стена из Месечевог плашта. Но, ниједан од узорака из мисија „Аполо” није био део плашта, што је један од разлога зашто научници желе прикупити узорке из највећег Месечевог кратера. НАСА и Kина планирају на то подручје да пошаљу ровере и покушају да прикупе поменуте узорке.
Ако остаци Теје уистину почивају дубоко у Земљином плашту, можда нису сасвим сами. Наиме, сеизмолози све чешће бележе мале, али изузетно густе гомиле материјала пречника тек неколико стотина километара, често у близини рубова LLSVP-а. Можда се ради о потонулим остацима језгра богатих жељезом из других минијатурних планета које су у давној прошлости погодили Земљу.
Теја би у ствари могла бити само један ковчег у планетарном гробљу наше планете.
(Извор Индекс)
