ПАНДОРИНА КУТИЈА

ПОШАСТ ЗАПАДНОГ НИЛА

448 pregleda

Институт за јавно здравље Србије уврстио је овај вирус међу пет оних којих представљају претњу по здравље становништва услед промене климе. Благе зиме и кишовита, топла лета попут овог су идеални за размножавање комараца.

Имамо ли разлога да се плашимо вируса Западног Нила? Једна особа преминула је ове недеље у Србији, а више од 28 је заражено вирусом Западног Нила, показују званични подаци. Међутим, стручњаци сматрају да разлога за панику нема.

Од 2012. до 2017. године у Србији су оболеле 574 особе од вируса Западног Нила од којих је 61 особа умрла, према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Вирус Западног Нила данас је најраспрострањенији у свету у категорији оних који се преносе уједом инсеката. Шта је вирус Западног Нила?

Симптоми вируса, углавном, пролазе у
року од неколико дана, али постоје случајеви
када могу да потрају и неколико недеља.
Најосетљивија група су особе старије од
педесет година и хронични болесници.
У просеку, на сваких 150 оболелих, јављају
се компликације код једне особе.

Вирус Западног Нила шири се уједом зараженог комарца. Kомарац се може заразити након што уједе заражену птицу. Не постоје докази који указују да вирус може да се пренесе са једне особу на другу или са других врста животиња на људе. Симптоми болести јављају се до две недеље након убода зараженог комарца.

Вирус под микроскопом (Википедија)

„За око осамдесет одсто инфицираних особа, ово обољење протиче без симптома”, тврде стручњаци Института за јавно здравље Србије. „Око двадесет одсто заражених особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине и повраћања.”

Симптоми вируса, углавном, пролазе у року од неколико дана, али постоје случајеви када могу да потрају и неколико недеља. Најосетљивија група су особе старије од педесет година и хронични болесници. У просеку, на сваких 150 оболелих, јављају се компликације код једне особе.

Где се могу заразити? Вирус Западног Нила први пут је идентификован у Уганди 1937. године. У скорије време епидемије су избијале и у северној Америци, Африци, Азији и источној Европи. Први случај у Србији забележен је 2012. године када је преминула шездесетогодишња жена.

У овој години, регистровано је по десет обољења у Београду и Јужнобанатском округу, шест у Јужнобачком, два у Сремском округу и једна у Подунавском округу. Вирус Западног Нила тренутно је присутан у комарцима на територији Београда, Новог Сада, Зрењанина и Панчева.

Нема специфичне заштите против
грознице Западног Нила. Научници су
2002. године почели да развијају вакцину
против овог вируса, а 2015. у Великој
Британији почела су прва испитивања
вакцине на зараженим особама.

Откуд вирус Западног Нила у Србији? Један од главних узрочника појаве вируса Западног Нила у Србији су климатске промене које су довеле до размножавања комараца у Србији. Институт за јавно здравље Србије уврстио је овај вирус међу пет оних којих представљају претњу по здравље становништва услед промене климе. Благе зиме и кишовита, топла лета попут овог су идеални за размножавање комараца.

Kако се заштити? Нема специфичне заштите против грознице Западног Нила. Научници су 2002. године почели да развијају вакцину против овог вируса, а 2015. у Великој Британији почела су прва испитивања вакцине на зараженим особама. Најлакши начини превенције болести су заправо спречавање убода комараца:

• Ношење одеће која покрива руке и ноге;

• Уништавање комараца;

• Употреба заштитних мрежа како би се смањио број комараца у затвореном простору;

• Избегавати провођење времена на отвореном у раним јутарњим и вечерњим часовима када заражени комарци уједају;

• Употреба репелента (заштитна супстанца која се наноси на кожу, одећу или неку површину)на отвореним деловима тела.

Професор Kрис Kуртис, медицински ентомолог на Лондонској школи за хигијену, каже да људи не би требало да брину због вируса, али да је свакако добро да га буду свесни. „У периоду од неколико десетина година, довољно људи ће имати овај вирус и опоравити се да ће постати имуни на њега”, каже др Тони Фаучи из Националног института за алергије и инфективне болести САД за Би-Би-Си.

(Извор Би-Би-Си)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар