Нова студија: Дим би могао бити нови пут преношења заразних болести.
Дим шумских пожара могао би бити нови изненађујући пут преношења заразних болести, према новом научном истраживању које преноси Би-Би-Си. Научници кажу да микроби и гљивице могу преживети у великом броју у диму који се издиже изнад пожара, а аутори истраживања верују да би се на тај начин могли пренети организми из тла за које се зна да узрокују инфекцију и поручују да би здравствене службе хитно морале темељније проучавати дим шумских пожара.
Kористећи нове технике за хватање Микроба у диму, истраживачи кажу да су пронашли преко 900 различитих врста бактерија и око 100 врста гљивица.
Већ десетлећима се увелико претпоставља да нема превише живота у диму шумских пожара. Претпоставља се да, ако дим представља претњу људском здрављу, то је зато што је пун честица. Познато је да те микроскопске честице чађи јако надражују и узрокују респираторне и кардиоваскуларне проблеме. Међутим, расте забринутост да дим од пожара може носити и заразне микробе или гљивице.
Према Америчким центрима за контролу и превенцију болести ватрогасци су изложени ризику кокцидиоидомикозе, честе инфекције узроковане гљивицом која се диже у ваздух кад се поремети тло. Научници сада почињу откривати размере потенцијалне претње заразама коју представља дим од шумских пожара. Kористећи нове технике за хватање микроба у диму, истраживачи кажу да су пронашли преко 900 различитих врста бактерија и око 100 врста гљивица.
Леда Кобзиар (UIdaho.edu)
„Разноликост микроба које смо до сада пронашли у врло мало спроведених истраживања је импресивна”, рекла је руководилац истраживања др Леда Kобзиар са Универзитета Ајдахо у америчком граду Москва. „Те групе живих организама нису пре пожара пронађене у ваздуху на тим местима што доказује да пожари и с њим повезана струјања ваздуха дижу у облику аеросоли микробе у стубове дима”.
Научници верују да се микроби преносе помоћу честица дима. Чак и у снажним пожарима су пронашли бактерије у изобиљу 300 метара изнад ватре, а преко 60 посто могло је преживети те услове. Сумњају да честице на којима путују штите микробе од ултраљубичастог зрачења које би их могло уништити.
Иако су научници показали да у диму постоји велик број бактерија и да могу преживети у својеврсним стубовима дима, кључно је питање колику опасност по здравље представљају. „Пронашли смо бројне микробе за које је познато да узрокују респираторне болести – ствари које могу покренути астму, на пример”, казала је др. Kобзиар. „Вероватноћа за организме с тла и биљака, за које се зна да изазивају инфекцију, велика је, али то тек треба истражити.”
„Можда је дим карика која недостаје да би се објаснили неки од ових образаца заразе кроз простор и време, и то би могло имати и еколошке последице”.
Претходне студије с ураганима и олујама показале су да ови заразни агенси могу путовати изузетно далеко, но још нико није показао слично путовање бактерија у стубовима дима. Способност дима да путује светом указује да би он могао бити „карика која недостаје” у објашњавању неких образаца заразе. „Kада се открију инфекције код пацијената, потраге за потенцијалним узрочницима темеље се на ономе што се зна о ендемичним узрочницима на одређеном подручју”, каже др. Kобзиар. „Међутим, дим брише границе између регија. Може се догодити да су се многи случајеви инфекције за које није утврђен извор појавили услед преноса микроба димом изван подручја где су ендемични.”
„Можда је дим карика која недостаје да би се објаснили неки од ових образаца заразе кроз простор и време”, каже Kобзиар и додаје да би то „могло имати и еколошке последице”. Резултати истраживања објављени су у часопису Science.
(Извор Индекс)
