Трагови пронађени у галаксији удаљеној 12,8 милијарди светлосних година од Земље.
Астрономи су открили трагове воде у галаксији удаљеној 12,8 милијарди година од Земље. То је уједно постало и најудаљеније откриће воде ван Сунчевог сустава, тврде астрономи. Трагови воде пронађени су у великој галаксији SPTO311-58 која потиче из времена кад је свемир био стар свега 780 милиона година. SPTO311-58 заправо чине двије галаксије које се стапају и највећа је тренутно позната галаксија из доба раног свемира, а има више прашине и гаса од других једнако раних галаксија.
Астрономи са Универзитета Илиноис су за откриће молекула воде телескоп ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) у Чилеу. Њихово откриће сугерише да је молекуларни свемир започео врло рано, развијајући се из хелијума и водоника или хелијум хидрида у комплексније молекуларне комбинације врло брзо након постанка свемира. Елементи тежи од хелијума и водоника стопљени су у језгру звезде како се ближи њен крај, па истраживање америчких астронома сугерише да су се прве звезде формирале и угасиле у првих 800 милиона година од постанка свемира и да су њихове смрти произвеле молекуле у том временском периоду.
Проналазак доказа водених молекула толико далеко у прошлости свемира дало је тиму америчких астронома увид у то колико се свемир свемир мењао. Осим молекула воде, они су открили молекуле угљенмоноксида. Kисеоник и угљеник су елементи прве генерације и у молекуларним формама угљенмоноксида и воде су кључни за живот каквог познајемо, истиче Сривани Џаругула, водећи аутор студије.
(Извор Зимо)
