Побројано их је шест: свет у ком постоји само време, свет без времена, свет у ком постоји само простор, свет без простора, свет у ком постоји само маса и свет без масе.
Стеван Бошњак
Можемо замислити три групе светова.
Прву групу би чинио један потпуно нефизички свет
Другу би групу сачињавали предфизички светови.
Трећу би групу чинио физички свет, свет димензија, свет подложан димензионалној анализи.
Све три групе светова биће изложене димензионалној анализи која ће показати њихову димензионалну потентност. Димензионалној анализи биће изложене маса, простор и време, односно фреквенција.
Биће употребљене несводиве димензионе јединице: грам за масу, сантиметар за простор и секунда за време, односно секунда на минус један за фреквенцију.
Формуле у употреби биће:
mc2=hν
rλ=Gh/c3
Димензиона анализа физичког света
mc2=hν
димензионо је:
grcm2/sec2 = grcm2/sec . 1/sec
За неко x,y,z важи:
x . y2/z2 = x . y2/z . 1/z
За ∞ важи:
∞.∞2/∞2 = ∞.∞2/∞ .1/∞
За 0 важи:
0.02/02 = 0.02/0 .1/0
Димензона анализа потпуно нефизичког света
Овај свет по дефиницији не поседује ниједан физички атрибут: m=0, t=0, r=0, ν=1/t
Димензиона анализа:
mc2=hν =E
grcm2/sec2 = grcm2/sec . 1/sec
0 . 02/02.= 0 . 02/0 . 1/0 = n
Ово је физички потпуно неодређен свет (0/0=n, ∞/∞=n, ∞.0=n)
Предфизички светови
Овде сам их побројао шест:
Свет у ком постоји само време
Свет без времена
Свет у ком постоји само простор
Свет без простора
Свет у ком постоји само маса
Свет без масе
Димензиона анализа горњих шест светова
*Свет у ком постоји само време: (grcm2/sec2 = grcm2/sec . 1/sec)
0 . 02/t2 = 0 . 02/t . 1/t
*Свет без времена:
m . r2/02 = m . r2/0 . 1/0
*Свет у ком постоји само простор:
0 . r2/02 = 0 . r2/0 . 1/0
*Свет без простора:
m . 02/t2 = m . 02/t . 1/t
*Свет у ком постоји само маса:
m . 02/02 = m . 02/0 . 1/0
*Свет без масе:
0 . r2/t2 = 0 . r2/t . 1/t
Можемо замислити и комплексније физичке светове у којима су константе (G, h, c ) потпуно замењиве:
G = cm3/gr.sec2 = c . cm2/gr.sec = h /gr.cm . cm2/gr.sec
c = cm/sec = h/gr.cm
h = grcm2/sec = c . gr.cm
Тада можемо познату формулу (mc2=hν) написати као:
m . (h/gr.cm)2= c . gr.cm . ν = gr . (h/gr.cm)2 = c . gr.cm . sec-1 = gr h2/gr2cm2=cm/sec . grcm/sec=E
Тада формулу (rλ=hG/c3) можемо писати, уместо са три константе, само са константом c :
rλ = (Gh/c3 = c . grcm) . (c . cm2/grcm)/c3= cm2
Такође и у формули за енергију место две константе, можемо писати само са константом c:
mc2= (hν = c . grcm . ν = c . grcm .1/sec = grcm2/sec2)=E
Уочавамо да се свака константа састоји од неке друге константе и трансформацијског дела који је преображава у саму себе. Све константе подлежу том трансформацијском плесу непрекидне промене и извесне стабилности да се те промене не одвијају дивље, већ по чврстим и трајним, у космичким размерама, правилима.
G = cm3/gr.sec2 = c . cm2/gr.sec = h /gr.cm . cm2/gr.sec
c = cm/sec = h/gr.cm
h = grcm2/sec = c . gr.cm
Трансформацијски део називам и коефицијентима трансформације, па су тако, например, ∆1 и ∆2 коефицијенти трансформације који трансформишу планкову константу у брзину светлости и обрнуто:
h=c за h=∆1c
где је коефицијент трансформације ∆1=h/c
Димензионо ∆1= grcm2/sec : cm/sec= grcm
c=h за c=∆2h где је ∆2=c/h
Димензионо ∆2 =cm/sec: grsm2/sec=1/grcm
∆1∆2=1 → grcm . 1/grcm = 1
Ова трансформацијска правила важе за све константе без изузетка.
*
На основу изложеног закључујем да је физички свет, као реалија, пре Парменидово и Мелисово Једно, него Питагорино Мноштво. Са математиком, као идеалијом, јесте опет супротно. Ово је прилог филозофији идентитета (физичког света) према којој су различитости (овде константе G, h, c) само појавна стања.
