Научници открили зашто су зими чешће прехлада и грип учесталији.
Сезона је прехлада и грипа, но клице постоје целе године, дакле и лети, па се често питамо зашто чешће оболевамо, а у протеклих неколико година и од ковида-19, када је напољу хладније. Резултати нове америчке студије указују на физичку повезаност хладног времена и тежине прехладе, а све се одвија у нашим ноздрвама.
Научници са Универзитета Масачусетс за очи и уши и Североисточног универзитета пронашли су биолошки разлог због којег зими чешће оболевамо од респираторних болести. У нашим ноздрвама постоји снажна имуна реакција која се бори против инфекција – кад је топло, а одраије се зна да хладан ваздух негативно утиче на ту имуну реакцију.
„Први пут имамо биолошко, молекуларно објашњење за један чинилац у нашем урођеном имуном одговору који је, чини се, условљен нижим температурама”.
Дакле, наш нос је као орган снажан бранилац од обичне прехладе и низа других патогена за топлог времена, аки када је напољу хладно ситуација се мења, показали су резултати студије објављене минулих дана у часопису Journal of Allergy and Clinical Immunology. „Сматрало се да сезона прехладе и грипа наступа у хладнијим месецима јер људи више бораве у затвореним просторима у којима се вируси што се преносе ваздухом лакше шире”, изјавио је др Беџамин Блејер, директор одељења за оториноларингологију Североисточног униветзитета и један од аутора студије.
„Но наша студија указује на то да је темељни узрок сезонских варијација вирусних инфекција горњих дисајних путева, које се догађају сваке године, заправо биолошки, што се недавно показало за време пандемије ковида-19. Први пут имамо биолошко, молекуларно објашњење за један чинилац у нашем урођеном имуном одговору који је, чини се, условљен нижим температурама”, рекла је ринолошкиња др Зара Пател, професорка оториноларингологије и хирургије главе и врата на Станфорду, која није учествовала у новој студији.
„Патогене удишемо кроз нос или га трљамо, при чему преносимо клице с руку у ноздрве. Они се потом пробијају дубље у организам. Истраживачи своја открића темеље на налазима раније студије спроведене 2018, којом је утврђено да ћелије које облажу предњи део ноздрва ослобађају милијарде такозваних ванћелијских везикула (EV), сићушних врећица испуњених течношћу, у којима врви од нападача. То је слично као кад шутнете гнездо стршљена, па сви одједном изађу из њега и крену у напад”, сликовито је објаснио Блејер.
Студија је показала да смањење температуре у носу за само пет Целзијусових степени убија готово 50 посто ћелија у ноздрвама које се боре против вируса и бактерија. „Хладан ваздух повезан је с повећаном вирусном инфекцијом јер човек изгуби половину имунитета само због тог малог пада температуре”, нагласио је Блејер. Експеримент из 2018. научници су спровели на бактеријама.
За потребе актуелне студије Мансур Амиџи, професор фармацеутских наука и хемијског инжењерства на Североисточном универзитету, одлучио је да експеримент испроба на вирусима, а затим је отишао корак даље проучавајући учинак температуре на овакву имуну реакцију. Kористећи култивисане ћелије добровољаца, његов тим је открио да је број ванћелијских везикула опао у тренутку кад се температура у носу спустила за пет степени. С мање ванћелијских везикула, које би се везале за честице вируса и спречиле њихов улазак у организам, инфекција се лакше раширила.
Истраживачи се надају да ће ове информације искористити за нова сазнања о јачању имунитета и за побољшања у лечењу инфекција горњих дисајних путева. Истовремено су приметили да у одржавању унутрашњости ноздрава да буду топле могу помоћи заштитне маске.
(Индекс)
