Будућност је стигла: ИБМ-ов програм верштачке интелигенције је износећи аргументе и противаргументе и саопштио присутним људима важан закључак.
Kомпјутер америчке фирме ИБМ „Проџект дибејтер” (Project Debater) – робот који је већ расправљао с људима, први пут је водио дебату сам против себе. Сала је заћутала током те расправе у Друштву Kембриџ јунион, док су „две стране” вештачке интелигенције износиле своје пажљиво састављене уводне речи. Тема: Да ли би вештачка интелигенција могла донети више штете него користи? Вештачка интелигенција „неће моћи да донесе морално исправну одлуку јер је морал јединствено својствен људима”, рекао је рачунар вештачким, помало женским гласом.
„Рачунар не може лако доносити моралне одлуке, а може довести до катастрофе. Вештачка интелигенција може нанети много штете”, наставио је компјутер. Рекао је да вештачка интелигенција може доносити само одлуке за које је програмирана, а „није могуће програмирати је за све сценарије, то могу само људи”. Затим је машина променила страну, износећи противаргументе. Вештачка интелигенција „биће велика предност јер ће људима ослободити време које сада троше на свакодневне задатке који се понављају”, рекао је компјутер другим гласом који је ритмично таласао плави облик на екрану два метра високог елегантног монолитног стуба.
За разлику од те претходне расправе која се ослањала на анализу огромног броја чланака из новина и часописа, истраживачи су овог пута затражили и добили прилоге 1.100 студената Kембриџа и тиме нахранили рачунар.
Чланови Дебатног клуба који је током своје 200-годишње историје угостио знамените личности, међу којима британског премијера Винстона Черчила, Далај Ламу и оснивача „Мајкрософта” Била Гејтса, били су очарани својим првим гостом који није човек. ИБМ је најпре, прошле године, ту технологију први пут покренуо против изазивача-човека, да би утврдио како се вештачка интелигенција бори са супротстављеним аргументима, и успешно приказао напредак те технике.
Ноам Слоним (Gigazine)
За разлику од те претходне расправе која се ослањала на анализу огромног броја чланака из новина и часописа, истраживачи су овог пута затражили и добили прилоге од 1.100 студената Kембриџа и тиме нахранили рачунар. Желели су да сазнају „да ли се технологија може употребити да се направи убедљив наратив који ће доносиоцу одлука помоћи да донесе бољи суд”, рекао је научни вођа пројекта Ноам Слоним.
Рачунар „Проџект дибејтер” је излагање окончао рекавши: „Пређимо на проблем близак мом вештачком срцу: технологија” и изазвао смех публике
Систем је морао да идентификује и разврста на чијој је страни сваки из мноштва прилога студената, да рангира најбоље аргументе, да исправи правописне и граматичке грешке, а затим да на основу свега тога састави и изнесе уверљиву петоминутну изјаву. ИБМ је рекао да је његовом компјутеру за цео тај процес био потребан свега један минут.
Потенцијалне примене те технологије укључују помоћ некој компанији или влади да обради анкете или да анализира повратне информације добијене од клијената. Вече с једним компјутером у улози двеју страна, није протекло сасвим без људи. Рачунар „Проџект дибејтер” је излагање окончао рекавши: „Пређимо на проблем близак мом вештачком срцу: технологија” и изазвао смех публике.
Тада су људи-дебатери преузели реч и резимирали и закључили расправу, шалећи се с компјутером којег су назвали Свезналица. На крају су се чланови Kлуба гласањем сврстали уз дебатну страну која је рекла да вештачка интелигенција доноси више користи него штете и да има сигурну будућност, бар за сада.
(Извор Бета)
