Дигитализација, аутоматизација, глобализација – како ће изгледати тржиште рада у будућности? Бечки научник Рајнхолд Поп представио је неколико прогноза, а канцеларија Града Беча у Београду преноси неке од њих.
„Дигитализација је неоспорно веома важан тренд. Али код дигитализације у области рада није реч о радикалној смени, већ о развоју који се догађа већ више деценија и који ће се наставити веома динамично и у будућности.
Реорганизација уместо смањење
Због прогнозираних последица дигитализације многи се плаше за свој посао. Ипак, страх није оправдан”, објашњава Поп.
„Током историје рада машине и технички апарати нису људима само узели посао, већ су им пре свега узели онај досадни део посла. „Оно о чему би требало говорити је реорганизација тржишта рада”. И у будућности ће неке професије нестати а неке нове ће се појавити. Послови и професије будућности настају у области нових технологија које човек треба да креира, сервисира, представи и продаје. Такође ће се појавити и нове професије у услужним делатностима, јер нове жеље стварају нова тржишта.
Шта ће доћи, шта ће нестати, а шта ће остати?
Дигитализација представља мотор за биотехнологије и медицинске технологије. Такође у области истраживања и развоја отвориће се нова радна места. Услед промене климе на значају добијају послови који се технолошки или услужно баве еколошким питањима.
Све професије у вези са техником и информационим технологијама (ИТ) ће у будућности имати велику потражњу. ИТ се појављује увек у односу са нечим другим, нпр. медицином, туризмом, трговином, комуникацијама. Трговина, продаја, гастрономија и туризам ће се кроз ИТ променити. Већу улогу ће добити онлајн-продаја и онлајн-маркетинг. Али због тога неће нестати класична трговина.
Дигитализација представља мотор за биотехнологије и медицинске технологије. Такође у области истраживања и развоја отвориће се нова радна места. Услед промене климе на значају добијају послови који се технолошки или услужно баве еколошким питањима. За занат се често каже да ће нестати, али никако потпуно.
Професије будућности захтевају интензивно учење, јер су послови комплекснији него раније и доста су повезани са технологијом. На пример, запослени који раде на обради метала морају савладати начин рада високо модерних машина.
„Управо у великим центрима занати имају важну улогу. Ипак многе изазове будућности дигитализација неће моћи решити. Ниједна машина не може да пронађе креативна решења или осећа емпатију. Тако ће професије које захтевају такве компетенције у будућности имати потражњу за човеком. Велика потражња ће бити за неговатељима и социјалним услугама као и образовним кадровима. Реорганизација значи стално образовање”, истиче Поп.
Професије будућности захтевају интензивно учење, јер су послови комплекснији него раније и доста су повезани са технологијом. На пример, запослени који раде на обради метала морају савладати начин рада високо модерних машина. Kада млади траже савет за коју браншу да се одлуче, онда су то свакако нове технологије, техничка хемија или физика, саветује Поп.
„Ипак, не би требало одвраћати их од њихових одлука. Ако неко жели да се квалификује за одређени посао, требало би га подржати. У будућности се више нико неће од завршетка школовања до пензије бавити само једним послом”, закључује Поп.
Професије будућности:
• Атмосферски физичар – истражује нпр. где је у граду највећа концентрација топлоте и шта се против тога може учинити;
• ИТ безбедност;
• Kреатор компјутерских игара;
• Биомедицински аналитичар;
• Молекуларни биолог;
• Биоинформатичар;
• Мејкер – они који воле да креирају, буду иноватори.
(Извор Данас)
