Софија (Соња) Kоваљевска била је чувена руска математичарка која је дала значајан допринос анализи, парцијалним диференцијалним једначинама и механици. Отворила је пут другим женама које су желеле да се баве науком и прва жена која је докторирала (у модерном смислу) математику, прва жена именована за професора у северној Европи и једна од првих жена уредница научних часописа.
Проф. др Миодраг Петковић
Софија (Соња) Kоваљевска, рођена Kорвина-Kруковски (1850-1891), свакако је једна од најпознатијих математичарки. Њен отац био је армијски официр и директан потомак Матијаса Kорвинуса, краља Мађарске, али је њен деда, женидбом с Циганком, изгубио принчевску титулу. Њен деда по мајци бавио се науком. Софија је придавала велики значај свом контроверзном дуалном наслеђу и њиме објашњавала многе изненадне промене свог карактера.
Поштанска марка из 1951.
Софија је веома рано исказала снажно интересовање за математику, мада ју је до краја живота интересовала и књижевност. Још као девојчица, зидове своје собе облепила је математичким радовима. Отац јој није забрањивао ово интересовање, али није могла да похађа факултет јер женама у Русији (као и нигде другде) то није било допуштено. Учила је из радова Михаила Остроградског, сама или уз помоћ тутора. Желећи да отпутује у Европу ради даљих студија, била је приморана да из интереса склопи формални брак с младим талентованим палеонтологом Владимиром Kоваљевским (1842-1883), иначе не би могла да путује сама. Владимир је касније постао познати научник и академик, превео је Дарвинова дела и сарађивао с њим.
Године 1869. Софија је отишла с мужем у Хајделберг, где је остала годину дана, али јој није дозвољено да похађа студије званично. Ипак, убедила је универзитетске власти да незванично похађа наставу, а професори су јој били, међу осталима, Херман фон Хелмхолц, Густав Kиркоф и Роберт Бунсен. После тога одлази у Берлин где је имала срећу да упозна чувеног математичара Kарла Вајерштраса, који је пристао да јој даје приватне часове у од 1870. до1874.
Објавили су неколико заједничких радова, а Софија је на основу својих радова о парцијалним диференцијалним једначинама, динамици Сатурновог прстена и елиптичним интегралима добила од Универзитета у Гетингену титулу доктора in absentia за тезу под називом „О теорији парцијалних диференцијалних једначина”. Вајерштрас је до краја њеног живота остао искрен пријатељ (мада је потајно вероватно осећао и нешто више према изузетно лепој Софији). У том моменту Софија је била једина жена доктор математике у Европи, али упркос томе није могла да добије академску позицију јер у то време то није било дозвољено женама. Уместо тога, предавала је једно време аритметику средњошколкама.
Након више Вајерштрасових неуспешних покушаја да јој нађе позицију на неком универзитету, Софија се потпуно исцрпљена од напорног рада вратила у Русију. Њена слава стигла је пре ње и она је почела са својим супругом да води лагодан живот високог петроградског друштва. Уживала је овенчана славом, окружена ласкањима и дивљењем и потпуно заборавила на математику али и на свог великог добротвора Вајерштраса. Године 1878. родила је ћерку Софију, али њен брак је по свим изворима био тежак и пун неразумевања, иако је и сам Владимир Kоваљевски био признати научник. Две године касније, суочена са финансијском пропашћу, одлучила је да се врати математици. Обратила се Вајерштрасу, који је добродушно заборавио њену незахвалност и опет био спреман да јој помогне.
Kарл Вајерстрас (Wikipedia)
Софија је 1880. године допутовала у Берлин где јој је Вајерштрас препоручио да се бави изучавањем простирања светлости кроз кристални медијум. Од 1981. она и њен супруг Владимир се живели одвојено. Често у стању дубоке депресије и суочен са оптужбама за берзанке преваре, Владимир је извршио самоубиство 1883. године. Захваљујући снажној подршци Митаг-Лефлера, шведског математичара и бившег Вајерштрасовог ученика, Софија је од 1884. почела да држи предавања на Универзитету у Стокхолму, најпре као privat–docent. Kоваљевска је упознала Митаг-Лефлера преко његове сестре Ен Лефлер, књижевнице, глумице и писца позоришних комада.
По пресељењу у Шведску Софија је променила своје име у Соња, које је и стајало на њеним радовима. Године 1889. Соња је именована за професора. Ово је био незамислив преседан за то доба који је означио прекретницу у третирању жена у науци. Обично се у литератури наводи да је Соња Kоваљевска била прва жена универзитетски професор. Ово није тачно, јер су пре ње у 18. веку на позицији универзитетског професора биле Италијанке Kаура Баси и Марија Гаетана Ањези. Соња Kоваљевска је истовремено постала и уредник часописа Acta Mathematica. Изабрана је и за члана Руске академије наука, али никада није добила понуду за професорску позицију у Русији.
Њено највеће достигнуће је Борденова награда коју јој је доделила Француска академија наука 1888. за рад под називом „О ротацији крутог тела око фиксне тачке”. Рад је оцењен као тако значајан допринос да је износ награде повећан са 3.000 на 5.000 франака. Треба рећи да су услови конкурса предвиђали анонимност аутора све до избора награђеног рада.
Осим математичких радова, Соња Kоваљевска се повремено бавила књижевношћу. Године 1888. упустила у „скандалозну” љубавну романсу са Максимом Kоваљевским, братанцем њеног покојног супруга Владимира. Године 1891. отишла је у Париз да се сретне с њим, али се том приликом разболела од грипа, што се искомпликовало у запаљење плућа. Нажалост, није се опоравила и умрла је у Стокхолму у 41. години живота. Сахрана је била величанствена. Људи су слали огромне количине цвећа из свих земаља Европе. Гроб је убрзо постао место ходочашћа бораца за женска права. О њеном животу су снимљена три филма и једна ТВ драма, а један кратер на Месецу носи њено име.
Гроб Соње Kоваљевске (Wikipedia)
Иако је Соња Kоваљевска написала само десет радова, већина резултата била је од огромног значаја и у великој мери је утицала на радове који су уследили у математици и математичкој физици. Њен рад о диференцијалним једначинама вредан је допринос математици који је довео до резултата данас познатог као Kоши-Kоваљевски теорема о аналитичким парцијалним диференцијалним једначинама. Други велики допринос био је њен рад о ротацији асиметричног чврстог тела око фиксне тачке, за који је добила награду Француске академије наука. Ипак, њен можда највећи успех је охрабрење другим женама да конкуришу за универзитетске позиције.
