Да ли би волели да се нађете у близини уређаја који може да открије да ли вам прети мождани или срчани удар?
Помоћу радара научници из Хамбурга, у раној фази и без директног контакта, могу да открију опасност од можданог или срчаног удара. А код неизлечиво болесних особа је могуће предвидети и смрт. Идеја професора Александера Kелпина са Техничког универзитета у Хамбургу је невероватно једноставна: ако уз помоћ радара може да се утврди положај брода, израчуна висина на којој лети авион или забалежи прекорачење брзине возила на ауто–путу, онда та бесконтактна технологија сигурно може смислено да се употреби и у медицини.
Сензори су толико прецизни да тачно мере пулс, срчано оптерећење и брзину пулсног таласа, на основу чега може да се открије отврдњавање артерија, а тиме и ризик од можданог удара. Ако срце више не куца правилно или постоје аритмије, нови уређај се оглашава алармом.
„Радарски сензори су велики потенцијал и уз помоћ њих би медицински прегледи могли да буду угоднији, сигурнији и ефикаснији”, сматра професор Kелпин. Та идеја није нова, али Kелпин и његов истраживачки тим су први у Европи који развијају радарске системе за медицину и који су већ обавили клиничка тестирања на пацијентима.
У Институту за високофреквентну технику тај тим је развио сензорске ситеме високе осетљивости за медицински мониторинг пацијената. Помоћу нове радарске технологије, без директног контакта и континуирано могу да се анализирају како рад срца, тако и дисање.
Kод класичног ЕKГ-а откуцаји срца се мере помоћу електрода и каблова, преко којих је пацијент прикључен на уређаје. Међутим, код радарске технике се то ради без додира и на удаљености. Радарски сензори које је осмислио професор Kелпин могу да мере откуцаје срца и дисање кроз одећу или покривач, чак и кроз душеке. „Наши сензори шаљу електромагнетне таласе који се одбијају од тела. У пракси то отприлике овако функционише: крв коју пумпа срце тече у облику пулсирајућег таласа кроз крвне судове, што на површини тела ствара вибрације. Њих можемо да меримо помоћу сензора и на темељу тога утврдимо многе медицинске аспекте кардиоваскуларног система”.
Мала кутија је постављена испод кревета. Kада срце пумпа крв кроз вене, површина коже се минимално надима. Тако може да се мери пулс чак и држећи прст, рецимо, на ручном зглобу. То минимално подизање коже нови радар може да анализира мерењем са удаљености. Сензори су толико прецизни да тачно мере пулс, срчано оптерећење и брзину пулсног таласа, на основу чега може да се открије отврдњавање артерија, а тиме и ризик од можданог удара. Ако срце више не куца правилно или постоје аритмије, нови уређај се оглашава алармом. Тако онда много раније могу да се предузму мере за спасавање живота.
(BrainEpP)
Овај истраживачки пројекат се за почетак фокусира на медицинско посматрање превремено рођене деце и новорођенчади. „Пре свега се концентришемо на епилептичке нападе. Претпоставља се да је неоткривена епилепсија одговорна за изненадну смрт новорођенчади у око 20 одсто случајева. Проблем је што се ти напади код мале деце често не дијагностикују, с обзиром да се моторички грчеви тада још не показују”, објашњава професор Kелпин.
Нови радар може и четири дана раније да утврди предстојећу смрт. Тако пацијенти и чланови њихових породица знају када је дошао тренутак да се опросте једни од других.
Помоћу бесконтактног мерења са сензорима, деца се посматрају константно и без ограничења. Тако напад може да буде откривен довољно рано да би могло нешто да предузме. Ову технику је могуће применити и код пандемије корона-вируса, сматра Kелпин: „Мерењем откуцаја срца и дисања бесконтактно може да се утврди и телесна температура, па тиме и важни параметри за анализу здравственог стања како би се открила могућа инфекција коронавирусом”. Тако је заражене особе могуће прегледати без директног контакта, чиме се смањује ризик од преношења заразе на медицинско особље.
За сада се овај нови радар користи само на палијативном одељењу Женске клинике Ерланген. Онај ко је тамо смештен је неизлечиво болестан и ускоро ће умрети. Нови радар може и четири дана раније да утврди предстојећу смрт. Тако пацијенти и чланови њихових породица знају када је дошао тренутак да се опросте једни од других.
(Извор РТС)
