ДИГИТАЛНИ ДОМОРОЦИ

РАФОВЦИ ПРВАЦИ БАЛКАНА

Победнички тим (Оригинал/Урош Арсић)

Најбоље програмерско решење, у надметању 40 тимова, понудили су Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић са Рачунарског факултета у Београду, користећи сателитске снимке компаније „Планет за земљиште.


Александра Мартиновић

Најбоље решење за један од глобалних светских проблема на првом Планет Балкан хакатону” представили су студенти Рачунарског факултета у Београду, најчешће називани Рафовцима. Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић чинили су тим, под називом GitGud, који је освојио прво место.

Окупивши око 40 тимова који долазе из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније, Румуније, Србије и Словеније, овај први онлајн догађај те врсте пружио им је јединствену прилику да одмере своје знање и вештину у једном од три тематска изазова користећи Планет” сателитске податке и освоје вредне награде.Планет Балкан хакатон” одржан је онлајн, у организацији Фондације Serbian Case for Space, заједно с компанијом „Планет” чије је седиште у Сан Франциску.

„Иако је такмичење организовано онлајн, нас четворица смо се окупили на једној локацији где смо 48 сати радили на решењу. Kонкуренција је била доста јака јер пријаве нису биле ограничене само на студенте, већ су могли да учествују и професионалци а целог Балкана”, истакао је Павле Прица.

„Гледајући изазове продаје и куповине плацева, односно земљишта, одлучили смо да све информације које би купац хтео да зна сместимо на једно место. Идеја тога јесте да при извиђању плаца купац има увид у сам регистарски број, историју и плодност тог земљишта. Да без одласка на локацију и претераног распитивања у околном насељу сазна све што га занима.

На надметању које је организовано први пут у нашем региону, захтевало се да се креира решење за глобалне светске проблеме који се односе на климатске промене, пољопривреду или паметне градове. Мотивисан добрим изазовом који овакав тип такмичења пружа, тим Рачунарског факултета се до сада успешно такмичио чак пет пута. Kроз такмичења, како кажу наши представници, добијају прилику да савладају нове технологије с којима се нису сусретали, а њихов избор овога пута било је креирање решења у пољопривреди. Решење које су осмислили описао је Илија Павловић:

„Kомпанија ,Планет’ сателитске снимке чува у више спектара боја, и то смо употребили за препознавање квалитета земљишта. До ове конкретне идеје дошли смо након ноћи проведене читајући различита истраживања у вези са сателитским снимцима и њиховим коришћењем у пољопривреди. Наша апликација намењена је да помогне комерцијалном свету пољопривреде. Наиме, гледајући изазове продаје и куповине плацева, односно земљишта, одлучили смо да све информације које би купац хтео да зна сместимо на једно место. Идеја тога јесте да при извиђању плаца купац има увид у сам регистарски број, историју и плодност тог земљишта. Да без одласка на локацију и претераног распитивања у околном насељу сазна све што га занима.

Такмичења у форми хакатона веома су распрострањена и по природи пружају мноштво могућности младим људима у области информатичко-комуникационих технологија. Хакатон (hackathon) је познат и као дан хаковања, хак-фест или кôд-фест, на којем рачунарски програмери и остали укључени у осмишљавање софтвера (графички дизајнери, интерфејс дизајнери и менаџери пројеката) сарађују на софтверским пројектима. Обично трају дан или једну седмицу, а могу бити ограничени или не одређеним програмским језиком.

Предности које учешће на оваквим проверама знања Павле Прица описује следећим речима: „Успеси и само такмичење говоре доста и о појединцу. На пример, да жели да се ванредно залаже, да је сналажљив, да има смисла за квалитетно решење, а открива и саму вештину израде. Поред тога, оно не доноси велико искуство како изгледа сервирати решење представницима компанија који се баве одређеном тематиком. Наиме, може се на то гледати и као на пословно искуство. Једна од битних ставки, такође, јесте упознавање и остваривање контаката. Често хакатон отвара врата и даје нове прилике којих нисмо ни били свесни.”

Насловна фотографија: (слева на десно) Павле Галантић, Андрија Милојевић, Илија Павловић и Павле Прица

О аутору

Stanko

Оставите коментар