Археолози из Виминацијума открили су бродове који потичу из првог века пре нове ере.
Српски тим археолога је у близини Kостолца, седам метара испод нивоа реке, пронашао неколико пловила из различитих историјских периода. За нека од њих сматра се да су остаци из времена пре наше ере, а има и оних из периода између 15. и 17. века. Пловила која су пронађена код Kостолца, како наводи гост РТС-а, проф. др Миомир Kораћ, директор Археолошког института и руководилац научног пројекта „Виминацијум”, тренутно су смештена у оквиру „Мамут парка”. Министарство културе је обезбедило средства да се припреми презентација пронађених артефаката, а већ увелико теку разговори како ће то изгледати.
Kао и када су пронађени остаци мамута, и овога пута су позив археолозима упутили са угљенокопа термоелектране у Kостолцу. „Ово је било велико изненађење и у почетку нас је тих седам метара бунило. Откуд на седам метара, јер то онда упућује на неки много ранији временски период. Али смо онда видели један слој наплавине и једну срећну околност да су се чамци налазили у једном глинозном земљишту што је њих, у ствари, и очувало”, објашњава професор Kораћ.
Пронађено је укупно седам пловила, различитих дужина и различитих облика, али сви су грађени од храста, што на неки начин упућује на оно што се дешавало на том простору и које је доминантно дрво било.
Један од пронађених чамаца је дуг 19 метара, али археолозима није одмах успело да процене из ког периода потиче, с обзиром на дубину на којој се налазио. Помоћу геоморфолога и осталих научника установили су да су пловила пронађена у једном рукавцу и да су се у тој наплавини очували. Пронађени су и неки елементи керамике, али и поред тога, датуми добијени C-14 анализом су изненадили археологе, јер је у питању био први век пре наше ере.
„Врло је интересантно да у том градитељском делу постоји континуитет, што опет баца неку нову, потпуно другачију слику на то ко наслеђује све те занате и те вештине, јер начин на који су они урађени и дан данас представља занатско умеће. Начин спајања са гвозденим кламфама које су очуване и све остало је градитељски непревазиђено”, наглашава професор.
Пронађено је укупно седам пловила, различитих дужина и различитих облика, али сви су грађени од храста, што на неки начин упућује на оно што се дешавало на том простору и које је доминантно дрво било. Виминацијум сваке године подари неко ново сазнање и баци светлост на неки нови историјски период на овим просторима.
„Ми смо се дуго спорили када су Римљани дошли на овај простор и уобичајено је становиште да се то десило почетком нове ере, међутим, постоје неки подаци и неки старији писци који су били оспоравани, а који су тврдили да су дошли још половином другог века пре нове ере”, напомиње професор. Велику загонетку представљају и чамци који потичу из 7. и 8. века јер научници имају јако мало података о том периоду на овим просторима.
(Depositphoto/Dejtan05)
На вест о овом открићу која се брзо проширила светом, одмах је реаговао Бен Ленард из часописа Archeology, гласила Археолошког института из Њујорка, затим археолози из Марсеља из једне од најпрестижнијих институција за античке бродове, и колеге из Немачке, наводи гост Јутарњег програма. Није уобичајено да археолози било где у свету успеју да пронађу тако добро очуване бродове и тих димензија. У скандинавским земљама има бродова из периода Викинга који се брижно чувају.
У Мајнцу се налази сјајан музеј са бродовима, али ниједно откриће није сувишно, јер сваки пронађени брод је посебан и сваки прича своју причу коју археолози воле да одгонетају, додаје професор Kораћ. Пронађена пловила публика може да види у Археолошком парку „Виминацијум” у оквиру „Мамут парка”, мада су ради конзервације поједини чамци растављени. „Надам се да ћемо у наредном периоду када проће конзервација и рестаурација имати мали покривен простор за музеј бродова којим ћемо моћи да се подичимо и да станемо на црту и Мајнцу и Марсељу и свим тим дивним местима која имају сјајне ствари”, каже на крају гостовања професор Миомир Kораћ.
(Извор Б92)
