Истраживачи су открили нову честицу која је магнетни сродник Хигсовог бозона, која би могла бити кандидат за тамну материју.
Док је откриће хигсовог бозона захтевало огромну моћ убрзања честица Великог хадронског сударача (LHC) у Европској организацији за нуклеарна истраживања (CERN), ова никада раније виђена честица – названа аксијални хигсов бозон – пронађена је у експерименту који је могао да се обави на кухињској плочи. Интердисциплинарни тим предвођен физичарима Бостонског колеџа открио је аксијални хигсов мод, магнетни рођак честице хигсовог бозона која дефинише масу, извештава тим у електронском издању часописа Nature.
Откривање дуго траженог хигсовог бозона пре једне деценије било је кључно за разумевање масе. За разлику од свог рођака, аксијални хигсов мод има магнетни момент и то захтева сложенији облик теорије да би се објаснила његова својства, рекао је професор физике и водећи коаутор студије на Бостонском колеџу Кенет Бурч. Oвај магнетни рођак хигсовог бозона – честица одговорна за додељивање масе другим честицама – могла би бити кандидат за тамну материју, која чини 85 одсто укупне масе универзума, али се само открива кроз гравитацију. „Када ми је мој студент показао податке, мислио сам да греши. Не нађете сваки дан нову честицу која чучи на вашем столу”, рекао је за Live Science Бурч.
У Стандардном моделу физике честица, оне се појављују из различитих поља која прожимају универзум, а неке обликују фундаменталне силе универзума. На пример, фотони посредују у електромагнетизму, а велике честице познате као W и Z бозони посредују у слабој нуклеарној сили, која управља нуклеарним распадом на субатомским нивоима. Међутим, када је универзум био млад и врућ, електромагнетизам и слаба сила били су једно и све ове честице су биле скоро идентичне. Како се универзум хладио, сила се поделила, узрокујући да W и Z бозони добијају на маси и да се понашају веома различито од фотона, процес који су физичари назвали „кршење симетрије”.
Али како су тачно ове честице које посредују слабе силе постале тако тешке? Испоставило се да су ове честице биле у интеракцији са посебним пољем, познатим као Хигсово поље. Пертурбације у том пољу довеле су до хигсовог бозона и дале значај W и Z бозонима.
(Извор Спутњик)
