MEĐU IZMEĐU

RUKOM ZA BOLJE PAMĆENJE

Shutterstock

Pokazalo se da ručno zapisivanje beleški na predavanjima, a ne kucanje na računaru, poboljšava funkcije mozga.

U eri modernih tehnologija mnogi su pisanje zamenili kucanjem. Međutim, stručnjaci su nakon sprovedenog istraživanja došli do zanimljivih zaključaka i otkrili koji je od ova dva načina beleženja informacija bolji za mozak. Studenti koji su svoje beleške pisali rukom, bolje su razumeli smisao lekcije od onih koji su svoje beleške kucali na računaru, a pokazalo se i da su otvoreniji za razumevanje novih ideja.

Istraživači sa Univerziteta Prinston i Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu sproveli su niz studija da bi dokazali razlike između studenata koji su kucali svoje belške i onih koji su ih pisali rukom. Studenti koji su učestvovali u istraživanja kucali su beleške s predavanja na laptopu i pisali rukom na papiru. Nakon 30 minuta morali su da odgovore na pitanja sa predavanja i onda da sve to ponove nedelju dana kasnije, prenosi Reader’s Digest. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Psychological Science.

Autori studije istakli su da su se prošla istraživanja fokusirala na to koliko računar ometa koncentraciju u radu, dok su u ovom istraživanju računari korišćeni samo za kucanje belški, pisanje rukom se pokazalo kao korisnije. To ne znači da kucanjer nema svojih prednosti. Oni koji kucaju imaju veći kapacitet za hvatanje beleški i mogu da zabeleže više reči u odnosu na pisanje rukom, pa su ponekad mogli i da prekucaju celo predavanje, od reči do reči. To se pokazalo u testovima koje su učesnici rešavali, pa su tako u testu koji je usledio 30 minuta nakon predavanja svi imali podjednake rezultate u pitanjima koja su se ticala osnovnih činjenica s predavanja, ali oni koji su kucali bili su lošiji u nešto apstraktnijim pitanjima. Zaključak je da vam detaljno pisanje beleški može pomoći u kratkoročnom prisećanju činjenica, ali pomera fokus sa glavnih tačaka lekcije.

Studenti koji su pisali rukom morali su brzo da obrade lekciju i prepišu da bi je posle razumeli što im je dalo prednost u dugoročnom pamćenju novih pojmova. U testu koji su učesnici istraživanja rešavali nedelju dana kasnije, rezultati su bili slični kao i nakon prvog testa. Oni koji su pisali rukom i dalje su razumeli smisao lekcije, a pokazalo se i da su otvoreniji prema razumevanju novih ideja što je pokazalo da pisanje rukom zaista može da poboljša funkcije mozga.

(Izvor 1)

O autoru

Stanko

1 komentar

  • Slova nisu “izmišljena” da bi se stvorilo pismo. Slova su redukovani Znaci Znanja. Znaci Znanja potiču iz vremena kada se znanje prenosilo isključivo usmenim putem, sa generacije na generaciju. Da bi se lakše pamtile čitave celine, celokupni misaoni tokovi, korišćeni su smisleni znaci. Njih su urezivali u kamen, drvo, glinene pločice. Pokret ruke, pri urezivanju nekog Znaka Znanja budilo je u mozgu čitave misaone konstrukcije. Zato pisanje rukom uključuje misaonu aktivnost mozga. A pritisak dugmeta je ipak smo pritisak dugmeta. Učenje stiže tek posle toga. Čitanjem.

Ostavite komentar