Показало се да ручно записивање белешки на предавањима, а не куцање на рачунару, побољшава функције мозга.
У ери модерних технологија многи су писање заменили куцањем. Међутим, стручњаци су након спроведеног истраживања дошли до занимљивих закључака и открили који је од ова два начина бележења информација бољи за мозак. Студенти који су своје белешке писали руком, боље су разумели смисао лекције од оних који су своје белешке куцали на рачунару, а показало се и да су отворенији за разумевање нових идеја.
Истраживачи са Универзитета Принстон и Kалифорнијског универзитета у Лос Анђелесу спровели су низ студија да би доказали разлике између студената који су куцали своје белшке и оних који су их писали руком. Студенти који су учествовали у истраживања куцали су белешке с предавања на лаптопу и писали руком на папиру. Након 30 минута морали су да одговоре на питања са предавања и онда да све то понове недељу дана касније, преноси Reader’s Digest. Резултати истраживања објављени су у часопису Psychological Science.
Аутори студије истакли су да су се прошла истраживања фокусирала на то колико рачунар омета концентрацију у раду, док су у овом истраживању рачунари коришћени само за куцање белшки, писање руком се показало као корисније. То не значи да куцањер нема својих предности. Они који куцају имају већи капацитет за хватање белешки и могу да забележе више речи у односу на писање руком, па су понекад могли и да прекуцају цело предавање, од речи до речи. То се показало у тестовима које су учесници решавали, па су тако у тесту који је уследио 30 минута након предавања сви имали подједнаке резултате у питањима која су се тицала основних чињеница с предавања, али они који су куцали били су лошији у нешто апстрактнијим питањима. Закључак је да вам детаљно писање белешки може помоћи у краткорочном присећању чињеница, али помера фокус са главних тачака лекције.
Студенти који су писали руком морали су брзо да обраде лекцију и препишу да би је после разумели што им је дало предност у дугорочном памћењу нових појмова. У тесту који су учесници истраживања решавали недељу дана касније, резултати су били слични као и након првог теста. Они који су писали руком и даље су разумели смисао лекције, а показало се и да су отворенији према разумевању нових идеја што је показало да писање руком заиста може да побољша функције мозга.
(Извор 1)
Слова нису „измишљена“ да би се створило писмо. Слова су редуковани Знаци Знања. Знаци Знања потичу из времена када се знање преносило искључиво усменим путем, са генерације на генерацију. Да би се лакше памтиле читаве целине, целокупни мисаони токови, коришћени су смислени знаци. Њих су урезивали у камен, дрво, глинене плочице. Покрет руке, при урезивању неког Знака Знања будило је у мозгу читаве мисаоне конструкције. Зато писање руком укључује мисаону активност мозга. А притисак дугмета је ипак смо притисак дугмета. Учење стиже тек после тога. Читањем.