Иако је веза између сна и здравог срца већ добро установљена, истраживачи још истражују детаље. Нова студија сугерише да би чак могло да постоји оптимално време, унутар нашег 24-часовног телесног ритма, када би требало да идемо на спавање. „Тело има 24-часовни унутрашњи сат, који се зове циркадијални ритам, који помаже у регулисању физичког и менталног функционисања”, каже психолог са Универзитета Ексетер Дејвид Планс. За људе, који немају неке теже здравствене проблеме, може да буде од помоћи информација да успављивање између 22 и 23 сата погодно за здрав кардиоваскуларни систем. „Резултати наше студије сугеришу да је већа вероватноћа да ће рани или касни одлазак у кревет пореметити телесни сат, са негативним последицама по здравље кардиоваскуларног система”.
Анализирајући податке акцелерометра који је носило на зглобу 88 .026 учесника током студије, истраживачки тим предвођен Шахрамом Никбактијаном из компаније за дигиталну здравствену заштиту Huma Therapetics AI био је у могућности да упореди време одласка на спавање са каснијим здравственим исходима. Резултати су показали 3.172 случаја кардиоваскуларних болести, током скоро шест година – колико дуго су праћени учесници студије. Тим је открио да је успављивање после поноћи или пре 22 сата било повезано са око 25 процената повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести, у поређењу са оним између 22 и 23 сата. Ово повећање ризика пало је на 12 процената код оних који су утонули у сан између 11-12 часова.
„Најризичније време је било после поноћи, потенцијално због тога што се смањује вероватноћа да се види јутарња светлост, што ресетује телесни сат”, каже Планс. Током ове анализе узимани су у обзир и остали фактори, као што су старост, пол, дужина сна, пушачки статус, тежина, дијабетес, крвни притисак, ниво холестерола и социоекономски статус. Такође је био израженији код жена, али истраживачи још нису сигурни зашто. Треба истаћи да се након ове врсте студије не може тврдити нећете или хоћете имати кардиоваскуларних проблема ако редовно одлазите у кревет у ово време, али свакако да може да буде од помоћи организму да би што боје функционисао. Такође, студија је била ограничена годинама учесника, социоекономским статусом и етничком припадношћу – односно у студији су учествовали претежно богатији бели људи, старости између 43 и 79 година – тако да не мора нужно важити за друге демографске категорије.
Резултати студије су у складу са претходним истраживањима која показују повец́ан ризик од кардиоваскуларних проблема код људи који одлажу одлазак на спавање, и са оним што знамо о физиологији нашег телесног сата. Ово истраживање је објављено у European Heart Journal – Digital Health, а пренео је Science Alert.
(Извор Национална географија)
