Ове три једноставне свакодневне навике могу драматично да побољшају функцију мозга.
За разлику од бицепса или задњице, не можемо да видимо или осетимо када нам се мозак претвори у кашу због злоупотребе. Али било која атрофија овог органа осети се кад схватимо да смо изгубљени или се једноставно не можемо сетити врло уобичајене стране речи. Лакше је рећи него учинити?
Дуже спавање
Уморни смо од понављања да је сан изузетно важан за све аспекте нашег здравља. Али, на несрећу, у наше време човек спава мање него у било које друго време у историји. Средином прошлог века људи су спавали око девет сати дневно, седамдесетих година ова цифра пала је на осам сати, а данас је у најбољем случају седам сати. Спавање је неопходно за одржавање оптималног неуропсихолошког оптерећења: од тумачења невербалних сигнала (онога што често називамо интуицијом) до правилне концентрације и организације информација у нашем уму.
Учесници који су дремали између вежби постигли су знатно бољи учинак на другом задатку и, такође, су се боље показали на тренингу.
У малој америчкој студији из 2010. године истраживачи су пратили учинак две групе младих. У експерименту је сваки учесник извршио строг задатак учења, након чега је једна група одмарала 90 минута, а друга је остала будна док друга није завршила неколико сати касније. Учесници који су дремали између вежби постигли су знатно бољи учинак на другом задатку и, такође, су се боље показали на тренингу. Чак и краткотрајни, мачји сан (20-25 минута) помаже у повећању нивоа будности и јача меморију.
Тренинг сећања
Ако имате више од 30 година, вероватно се сећате времена када сте напамет знали најмање 15 бројева телефона. Сетите се колико сте често за то користили савете и трикове – на пример, повезивање одређених бројева с њиховом локацијом на тастерима или с датумом рођења? Бинго! То се зове коришћење вашег мозга како је предвиђено!
Зашто не бисте користили „Гугл” у своју корист – само покушајте да се сетите свега новог и занимљивог што уз њега пронађете. Или друга вежба: увежбавање пет нових стихова неколико пута недељно.
У савременом свету информације складиштимо готово свуда. У чланку истраживача из 2011. године, под насловом „Гуглов утицај на памћење”, студентима је показано да памте много мање информација када знају да их у било ком тренутку могу пронаћи у претраживачу, а то доводи до смањења сопствене меморије. Зашто не бисте користили „Гугл” у своју корист – само покушајте да се сетите свега новог и занимљивог што уз њега пронађете. (На пример, овај чланак!) Или друга вежба: увежбавање пет нових стихова неколико пута недељно.
Секс чешће
Понекад, после дугог тешког дана, помисао на чак и брзи секс може изгледати толико тешко да се ви и ваш партнер слажете… само спавајте (што није лоше – погледајте прву тачку). Али ако сексу уопште не дајете приоритет, то може утицати на рад мозга.
Испоставило се да су оне који су имале секс чешће боље обављале тестове памћења.
Барем тако каже студија из 2017. објављена у Journal of Gerontology. Научници су питали групу старијих људи о њиховом сексуалном животу, а затим су их замолили да ураде стандардизовани тест. Ово је открило везу између учесталости секса и интелигенције: људи који су тврдили да одржавају интимност недељно постигли су боље резултате од оних који то нису учинили.
Такође је у другом тесту из исте године испитиван утицај секса на когнитивне способности 78 жена старих од 18 до 29 година. Испоставило се да су оне који су имале секс чешће боље обављале тестове памћења. Дакле, сада имате најмање три здраве могућности како провести вече.
(Извор Б92)
