ARGUSOV POGLED

SEN TUKIDIDOVE ZAMKE

Tukidid (Catena Mundi)

Iako Kina uvozi relativno malo iz Sjedinjenih Država, ona u ovom trgovinskom ratu ima više raspoloživog oružja od svog protivnika.

Prof. dr Džang Đun

Baš kada je trgovinski sporazum između Sjedinjenih Država i Kine bio na vidiku, pregovarači su vratili na početak. Neposredan razlog za prekid pregovora bilo je insistiranje Kine na znatno izmenjenom nacrtu sporazuma koji, prema administraciji američkog predsednika Donalda Trampa, nije u skladu sa prethodno dogovorenim uslovima. Ali glavni uzrok kineskih promena u nacrtu – razlog koji stoji iza njihovog oklevanja da se udovolji američkim zahtevima – leži u fundamentalno pogrešnoj proceni Trampove administracije.

Jednostavno rečeno, SAD su precenile svoju snagu. Sporazum koji je Kina izmenila bi obavezao kinesku stranu da donese neke zakonske izmene koje su zahtevale SAD, a sam sporazum je ispregovaran usred agresivne američke kampanje protiv kineskog telekomunikacionog giganta „Huaveja. Ta kampanja je podrazumavala uvršćenje te kompanije na američku trgovinsku crnu listu – što bi prekinulo njeno snabdevanje kritičnim tehnologijama – i pritiskanje saveznika da i oni izoluju kompaniju.

Dalekosežne posledice

Iako će ovakvi postupci bez ikakve sumnje naškoditi „Huaveju”, kompanija će vrlo verovatno nadoknaditi svoje gubitke uspostavljanjem čvrstih veza sa drugim brzo rastućim kineskim tehnološkim kompanijama. Za ostatak sveta, međutim, napadi Trampove administracije na „Huavej” – i na Kinu generalno – imaće dalekosežne posledice.

Kina je isuviše duboko ukorenjena u globalnim lancima snabdevanja da bi tek tako nestala. Izopštavanje vodećeg svetskog industrijskog proizvođača – sa tržištem od 1,4 milijardi potrošača – ozbiljno će poremetiti globalne lance vrednosti (lanac vrednosti je skup aktivnosti koje kompanija koja posluje u određenoj industriji obavlja kako bi isporučila proizvod ili uslugu; prim. prev.) i baciti senku na čitavu svetsku ekonomiju.

Pogrešne procene Trampove administracije su možda delimično nastale zbog brzopletosti, u nadi da će zabeležiti pobedu uoči predsedničkih izbora naredne godine. Ali Sjedinjene Države su, takođe, ubeđene da su u prednosti nad Kinom, koja navodno ima slabe adute jer zazire od teškog prizemljenja svoje ekonomije. Ali stvari ne stoje tako.

Iako Kina uvozi relativno malo iz SAD,
ona u ovom trgovinskom ratu ima više
raspoloživog oružja od svog protivnika.

Osim direktnog vršenja odmazde kroz carine na poljoprivredne proizvode i komercijalne avione, ona bi mogla da pooštri kontrolu kapitala, da se reši svog džinovskog udela u američkim dužničkim obveznicama ili da veštački obori vrednost svoje valute. (Talas povratne devalvacije drugih svetskih valuta koji bi bio izazvan poslednjom opcijom destabilizovao bi američki dolar i međunarodne monetarne institucije).

Zgrada berze u Šenženu

Međutim, Kina je do sada pokazala priličnu uzdržanost. Primera radi, uprkos nedavnoj depresijaciji ženminbija (kineske valute koja se često izjednačava sa juanom; prim. prev.) u odnosu na američki dolar, Narodna banka Kine je izrazila nameru da održi stabilnost deviznog kursa. Čak i ako je produbljivanje tenzija sa Sjedinjenim Državama oko trgovine i tehnologije primora da preduzme neke kratkoročne mere odmazde, Kina će verovatno nastaviti da bude uzdržana i u doglednoj budućnosti.

Razlog je jednostavan: umereni pristup služi dugoročnim interesima Kine, i direktno (kroz podržavanje kontinuiranog ekonomskog rasta i razvoja, očuvanje socijalne stabilnosti i zaštitu državnog integriteta) i indirektno (kroz izbegavanje novih skupih poremećaja na globalnom tržištu). Ironično, to će takođe primorati Kinu da se posveti temeljnim strukturnim reformama koje zahtevaju SAD.

Daleko od neizbežnog

Trgovinski rat je ukazao na rizike koje sa sobom nosi otvorena ekonomija. Ali umesto da ostatku sveta zalupi vrata, Kina pokušava da zaštiti globalnu ekonomsku stabilnost. Kineski lideri ne veruju da će se trend kapitalistički vođene globalizacije – od koje Kina ima najviše koristi ali kojoj sve više i sama doprinosi – uskoro preokrenuti.

S obzirom da Amerika, prema mišljenju
Kine, ostaje vodeći svetski zastupnik
slobodnog tržišta kao modela prema
kojem se kreće Kina, njena odstupanja od
ortodoksnog slobodnog tržišta i njene
zloupotrebe državne moći mogli bi
potresti same temelje američke ekonomije
i ugroziti njene institucije.

Nema sumnje, Kina i SAD će najverovatnije biti sve više međusobno otuđene. Kina će razviti sopstvene ključne tehnologije kako bi okončala svoju zavisnost od SAD i ojačati strateške sektore koji će pokrenuti njen ekonomski razvoj.

Međutim, takav tehnološki napredak na kineskoj strani će zahtevati da država sprovede strukturne reforme. Ona će naročito morati da zaštiti prava intelektualne svojine i da uspostavi efikasnije tržište kapitala kako bi podstakla osnovna naučna istraživanja, tehnološke inovacije i preduzetništvo.

Prepoznajući ulogu tržišta kapitala
u promovisanju tehnoloških inovacija,
Kina će, krajem ovog meseca, otvoriti
Odbor za naučne i tehnološke inovacij
na Šangajskoj berzi.

To ne znači da će Kina zatvoriti vrata za trgovinske pregovore. Naprotiv, američko-kineski trgovinski odnosi imaju svoje strukturne neravnoteže, koje je Kina spremna da ispravi. Ali, umesto da dozvoli Trampovoj administraciji da je natera na unilateralno povećanje uvoza – što bi bio pristup koji je naivan i nepromišljen – Kina će insistirati na faznom rešavanju problema. Svet bi trebalo da podrži ovaj metod, a naročito bi Vašington trebalo da olabavi ograničenja na izvoz u Kinu i pozdravi kineske investicije u SAD.

Za mnoge, Kina i SAD izgledaju kao da upadaju u „Tukididovu zamku”, samoispunjujuće proročanstvo u kojem hegemon, plašeći se izazivača, ulazi u rat za globalnu dominaciju. Međutim, čak i ako se ekonomski okršaj između ove dve zemlje nastavi, ovaj ishod je daleko od neizbežnog.

Si Đinping i Donald Tramp

Nedostatak uzajamnog političkog poverenja nije sprečio SAD i Kinu da se uključe u obostrano korisnu trgovinsku saradnju u proteklih 40 godina, niti je omeo nedavni uspon u kulutrnoj, obrazovnoj i drugim razmenama. U vreme kada se dve države suočavaju sa mnogim zajedničkim izazovima – uključujući klimatske promene, nuklearne pretnje, terorizam, siromaštvo i nestabilnost finansijskog tržišta – ostaje nam samo da se nadamo da će američka administracija još jednom pokazati viziju i mudrost neophodnu za obnovu takve saradnje sa Kinom.

(Izvor Novi Standard)

Ilustracije (Project Syndicate)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar