Buduće civilizacije bi svoje bitisanje mogle zasnivati na silicijumu. U Zemljinoj kori to je drugi element po zastupljenosti, odmah iza kiseonika. Hoće li, naposletku, početi da veruju da su svi od jedne Silikonske boginje stvoreni?
Prof. dr Božidar Radenković
Htenja čovekova uveliko su ograničena materijom od koje je sazdan. Čovekov mozak ima taman toliko neurona da njihov kapacitet stane u jedan bolji USB disk. Mogućnost ljudskog mozga da paralelno procesira informacije još je znatno veća od mogućnosti savremenih kućnih računara. Ali, dokle će tako biti? Kućni računari budućnosti mogli bi imati snage obrade koje su veće od ljudskog mozga.
Buduće civilizacije bi svoje
bitisanje mogle zasnivati na
silikonu (eng. Silicon, silicijum,
atomski broj 14). U Zemljinoj kori
to je drugi element po zastupljenosti,
odmah iza kiseonika.
Čovekovo poimanje sveta je uveliko ograničeno njegovim čulima. Objektivni svet postoji u bogatijoj i lepšoj formi nego što čula to mogu da dokuče. O punoći i lepoti sveta u kome živimo možemo imati uvida samo pomoću intuicije, transcedencije i vere.
Imajući u vidu ograničenost čoveka, koja je uveliko u nesrazmeri s njegovim htenjima, postavlja se pitanje u kojoj formi bi život, pa i sam čovek, mogao da evoluira i da li čovek može aktivno učestvovati u procesu evolucije.
Da bi se dokučili odgovori na ova pitanja, jedna grana savremene nauke istražuje mogućnosti genomskog inženjerstva, dok druga istražuje mogućnosti informacionih tehnologija i veštačke inteligencije.
Živi organizmi sadrže u proseku 20 odsto ugljenika. Ugljenik (carboneum) je jedini element koji je u stanju da u današnjoj formi oblikuje život. Broj poznatih jedinjenja ugljenika je 10 i više puta veći od poznatih jedinjenja svih ostalih elemenata. Mehanizmi tokova i održanja nivoa ugljenika u prirodi su veoma fini i stalno nas podsećaju na biblijske slike: „I stvori Gospod Bog Čoveka od praha zemaljskoga” i „Prah si i u prah ćeš se vratiti”.
Roboti opremljeni kreativnošću
i transcedencijom u jednom trenutku
će sigurno doći do zaključka o
neophodnosti religije.
U prošlosti su velike kataklizme menjale tok evolucije. Sasvim je realno očekivanje da tako bude i ubuduće. Veoma je verovatno da će se povoljni uslovi vezani za tok ugljenika kroz prirodu nasilno narušiti, bilo čovekovim destruktivnim delovanjem, bilo kataklizmom izazvanom izvan Zemlje.
Velika kataklizma mogla bi da potpuno obesmisli sve napore i rezultate genomskog inženjerstva. Pored toga, genomsko inženjerstvo je pesimistično, reprodukcija unutar materije. Slabo zadovoljenje za večnu čovekovu težnju da se oslobodi robovanja produženja vrste u rodu i materiji. Čovek želi da postane androgin. Da bude bliži Bogu, ako ne i sam Bog.
Buduće civilizacije bi svoje bitisanje mogle zasnivati na silikonu (eng. Silicon, silicijum, atomski broj 14). U Zemljinoj kori to je drugi element po zastupljenosti, odmah iza kiseonika.
Današnji računari i roboti sazdani su od silikona. Mogu sami da pretražuju dostupna znanja, da identifikuju otvorene probleme u nauci, da naprave plan istraživanja, potpuno samostalno da ih sprovedu, da iz dobijenih rezultata otkriju nova, dosad nepoznata znanja i da ih objave u časopisu.
Pre dosta godina objavljeni su rezultati novih naučnih saznanja do kojih su potpuno samostalno došli roboti naučnici simbolično nazvani „Adam i Eva” (https://www.wired.com/2009/04/robotscientist/).
Roboti su u stanju da prepoznaju, uče načine izražavanja i sami izražavaju emocije (http://www.nature.com/nature/journal/v457/n7229/full/457540a.html?foxtrotcallback=true). Proteklih godina se u naučnim časopisima pojavljuju modeli transcedencije koji mogu da se ugrađuju u robote. Dakle, kreativnost, nova naučna saznanja i uvidi u nepoznato više nisu samo čovekova privilegija.
Roboti opremljeni kreativnošću i transcedencijom u jednom trenutku će sigurno doći do zaključka o neophodnosti religije.
Može se samo nagađati da li će njihovo religijsko ubeđenje biti slično čovekovom, da je na Božju sliku i priliku stvoren, ili će, možda, verovati da su svi oni od jedne Silikonske boginje stvoreni.