SILIKONSKA BOGINJA

Buduće civilizacije bi svoje bitisanje mogle zasnivati na silicijumu. U Zemljinoj kori to je drugi element po zastupljenosti, odmah iza kiseonika. Hoće li, naposletku, početi da veruju da su svi od jedne Silikonske boginje stvoreni?

Prof. dr Božidar Radenković

Hte­nja čo­ve­ko­va uve­li­ko su ogra­ni­če­na ma­te­ri­jom od ko­je  je sa­zdan. Čo­ve­kov mo­zak ima ta­man to­li­ko neuro­na da nji­hov ka­pa­ci­tet sta­ne u je­dan bo­lji USB disk. Mo­guć­nost ljud­skog mo­zga da pa­ra­lel­no procesi­ra in­for­ma­ci­je još je znat­no ve­ća od  mogućno­sti sa­vre­me­nih kuć­nih ra­ču­na­ra. Ali, do­kle će ta­ko biti?  Kuć­ni ra­ču­na­ri bu­duć­no­sti mo­gli bi ima­ti sna­ge ob­ra­de ko­je su ve­će od ljud­skog mo­zga.

Bu­du­će ci­vi­li­za­ci­je bi svo­je
bi­ti­sa­nje mo­gle zasniva­ti na
si­li­ko­nu (eng. Silicon,  silicijum,
atomski broj 14). U Ze­mlji­noj ko­ri
to je dru­gi element po za­stu­plje­no­sti,
od­mah iza ki­se­o­ni­ka.

Čo­ve­ko­vo po­i­ma­nje sve­ta je uve­li­ko ogra­ni­če­no njegovim ču­li­ma. Objek­tiv­ni svet po­sto­ji u bo­ga­ti­joj i lep­šoj for­mi ne­go što ču­la to mo­gu da do­ku­če. O pu­no­ći i le­po­ti sve­ta u ko­me ži­vi­mo mo­že­mo ima­ti uvi­da sa­mo po­mo­ću intu­i­ci­je, tran­sce­den­ci­je i ve­re.

Ima­ju­ći u vi­du ogra­ni­če­nost čo­ve­ka, ko­ja je uve­li­ko u ne­sra­zme­ri s nje­go­vim hte­nji­ma, po­sta­vlja se pi­ta­nje u ko­joj for­mi bi ži­vot, pa i sam čo­vek, mo­gao da evolui­ra i da li čo­vek mo­že ak­tiv­no uče­stvo­va­ti u pro­ce­su evo­lu­ci­je.

Da bi se do­ku­či­li od­go­vo­ri na ova pi­ta­nja, jed­na grana sa­vre­me­ne na­u­ke istra­žu­je mo­guć­no­sti genomskog in­že­njer­stva, dok dru­ga is­tra­žu­je mogućnosti in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja i ve­štač­ke in­te­li­gen­ci­je.

Ži­vi or­ga­ni­zmi sa­dr­že u pro­se­ku 20 od­sto uglje­ni­ka. Uglje­nik (car­bo­ne­um) je je­di­ni ele­ment ko­ji je u stanju da u da­na­šnjoj for­mi ob­li­ku­je ži­vot. Broj pozna­tih je­di­nje­nja uglje­ni­ka je 10 i vi­še pu­ta ve­ći od po­zna­tih je­di­nje­nja svih osta­lih ele­me­na­ta. Mehani­zmi to­ko­va i odr­ža­nja ni­voa uglje­ni­ka u priro­di su ve­o­ma fi­ni i stal­no nas pod­se­ća­ju na biblijske sli­ke: „I stvo­ri Go­spod Bog Čo­ve­ka od praha ze­malj­sko­ga” i „Prah si i u prah ćeš se vratiti”.

Ro­bo­ti opre­mlje­ni kre­a­tiv­no­šću
i tran­sce­den­ci­jom u jed­nom tre­nut­ku
će si­gur­no do­ći do za­ključ­ka o
neop­hod­no­sti re­li­gi­je.

U pro­šlo­sti su ve­li­ke ka­ta­kli­zme me­nja­le tok evoluci­je. Sa­svim je re­al­no oče­ki­va­nje da ta­ko bu­de i ubu­du­će. Ve­o­ma je ve­ro­vat­no da će se po­volj­ni uslovi ve­za­ni za tok uglje­ni­ka kroz pri­ro­du na­sil­no naruši­ti, bi­lo čovekovim de­struk­tiv­nim delovanjem, bi­lo ka­ta­kli­zmom iza­zva­nom iz­van Zemlje.

Ve­li­ka ka­ta­kli­zma mo­gla bi da pot­pu­no obe­smi­sli sve na­po­re i re­zul­ta­te genom­skog in­že­njer­stva. Pored to­ga, ge­nom­sko in­že­njer­stvo je pesimistično, re­pro­duk­ci­ja unu­tar ma­te­ri­je. Sla­bo za­do­vo­lje­nje za več­nu čove­ko­vu težnju da se oslo­bo­di ro­bo­va­nja produ­že­nja vr­ste u ro­du i materiji. Čo­vek že­li da po­sta­ne an­dro­gin. Da bu­de bli­ži Bo­gu, ako ne i sam Bog.

Bu­du­će ci­vi­li­za­ci­je bi svo­je bi­ti­sa­nje mo­gle zasniva­ti na si­li­ko­nu (eng. Silicon,  silicijum, atomski broj 14). U Ze­mlji­noj ko­ri to je dru­gi element po za­stu­plje­no­sti, od­mah iza ki­se­o­ni­ka.

Da­na­šnji ra­ču­na­ri i ro­bo­ti sa­zda­ni su od si­li­ko­na. Mo­gu sa­mi da pretražu­ju do­stup­na zna­nja, da identifi­ku­ju otvo­re­ne pro­ble­me u na­u­ci, da na­pra­ve plan is­tra­ži­va­nja, pot­pu­no sa­mo­stal­no da ih sprovedu, da iz dobijenih re­zul­ta­ta ot­kri­ju no­va, dosad ne­po­zna­ta zna­nja i da ih ob­ja­ve u časo­pi­su.

Pre dosta go­di­na ob­ja­vlje­ni su re­zul­ta­ti no­vih naučnih sa­zna­nja do ko­jih su pot­pu­no sa­mo­stal­no došli roboti na­uč­ni­ci sim­bo­lič­no na­zva­ni „Adam i Eva” (https://www.wired.com/2009/04/robotscientist/).

Ro­bo­ti su u sta­nju da pre­po­zna­ju, uče na­či­ne izražava­nja i sa­mi iz­ra­ža­va­ju emo­ci­je (http://www.nature.com/nature/journal/v457/n7229/full/457540a.html?foxtrotcallback=true). Pro­te­klih go­di­na se u na­uč­nim ča­so­pi­si­ma po­ja­vlju­ju mo­de­li transceden­ci­je ko­ji mo­gu da se ugra­đu­ju u ro­bo­te. Dakle, kre­a­tiv­nost, no­va na­uč­na sa­zna­nja i uvi­di u ne­po­zna­to vi­še ni­su sa­mo čo­ve­ko­va pri­vi­le­gi­ja.

Ro­bo­ti opre­mlje­ni kre­a­tiv­no­šću i tran­sce­den­ci­jom u jed­nom tre­nut­ku će si­gur­no do­ći do za­ključ­ka o neop­hod­no­sti re­li­gi­je.

Mo­že se sa­mo na­ga­đa­ti da li će nji­ho­vo re­li­gij­sko ube­đe­nje bi­ti slič­no čove­ko­vom, da je na Bož­ju sli­ku i pri­li­ku stvoren, ili će, mo­žda, ve­ro­va­ti da su svi oni od jed­ne Si­li­kon­ske bo­gi­nje stvo­re­ni.