MEĐU IZMEĐU

SOLARNI PROTEINI

Ilustracija (Solar fudz)

 

Finska kompanija „Solar fudz pravi hranu od električne struje, vode i vazduha, a planira da u naredne dve godine u supermarketima proda više od 50 miliona obroka.

„Solar fudz” (Solar Foods) takođe radi sa Evropskom agencijom za istraživanje svemira na snabdevanju astronauta na misiji putovanja na Mars, nakon što je kompanija razvila metod dobijanja proteinski bogatog proizvoda, koji ima ukus pšeničnog brašna, po ceni od pet evra po kilogramu.

Prah pod nazivom „solein proizvodi se na sličan način kao kvasac. Mikrobi se stavljaju u tečnost, gde se hrane mehurićima ugljen-dioksidom i vodonika, koju su oslobođeni iz vode pomoću električne energije.

Kompanija iz Helsinkija uz pomoć Tehničkog istraživačkog centra Finske i Tehnološkog univerziteta „Lapenranta” prijaviće se za dozvolu EU za proizvodnju posebne vrste hrane, pre nego što krene da sa proizvodnjom 2021. godine. Prah pod nazivom „solein” proizvodi se na sličan način kao kvasac. Mikrobi se stavljaju u tečnost, gde se hrane mehurićima ugljen-dioksidom i vodonika, koju su oslobođeni iz vode pomoću električne energije.

Mikrobi stvaraju protein, koji se naknadno isušuje i stvara se prah. Krajnji proizvod ima ukus pšeničnog brašna, sadrži 50 odsto proteina, pet do 10 odsto masti i 20 do 25 odsto ugljenih hidrata. Pasi Vainika, izvršni direktor kompanije, kaže da su razvili način stvaranja potpuno prirodnog proteina bez korišćenja zemljišta ili vode i koji ne stvara dodatni ugljen-dioksid.

Prema njegovim rečima, osmišljavanje proizvodnog procesa na fabričkom nivou je već počeo. „Ovo je potpuno nova vrsta hrane. Nova vrsta proteina, drugačiji od svih na današnjem tržištu imajući u vidu kako je proizveden, jer mu nije potrebna poljoprivredna proizvodnja”, istakao je Vainika za „Gardijan”.

Ne očekuje da će solein predstavljati izazov za poljoprivrednike, već da je to još jedan izvor hrane. Tri četvrtine svetskih kalorija dolazi iz 12 biljnih i pet životinjskih vrsta. S druge strane, čevrtina emisije ugljen-dioksida posledica je proizvodnje hrane, a Ujedinjene nacije procenjuju da će do sredine veka biti potrebno 50 do 70 odsto više hrane.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar