U informatičko-komunikacionim tehnologijama naša zemlja sedma među 23 u srednjoj i istočnoj Evropi.
U sektoru informacionih tehnologija, Poljska je najkonkurentnija od 23 zemlje srednje i istočne Evrope, a Srbija iako je u samom vrhu kada je reč o talentovanim stručnjacima, nije među prvih pet zemalja regiona, pokazuje istraživanje o budućnosti IT sektora (informatičke tehnologije) u „Evropi u nastajanju”. Srbija je u istraživanju sa ukupno 46,46 poena zauzela solidno sedmo mesto, iza Slovenije, a ispred Letonije, preneo je portal „Euraktiv Srbija”.
Istraživanje koje je sproveo londonski informativni portal Emerging Europe pokazalo je da među 23 zemlje regiona, Srbija i Mađarska bolje stoje od Poljske kada je reč o talentima, a da Estonija, Litvanija, Češka, Slovenija i Letonija imaju bolje poslovno okruženje za IT sektor. Međutim, uzimajući u obzir sve kriterijume, Poljska je osvojila ukupnu ocenu 61,40, ispred drugoplasirane Estonije sa ocenom 58,13. Među pet vodećih zemalja još su i Češka, Mađarska i Rumunija.
Autori izveštaja, koji navode da je reč o prvom nezavisnom istraživanje ove vrste u tom delu Evrope, primenili su u svim zemljama istu metodologiju da bi analizirali koliko svaka pojedinačno doprinosi IT sektoru regiona. Analiza je rađena i s ciljem da bude smernica poslovnoj zajednici i ulagačima i pokaže koja zemlja najviše odgovara njihovim potrebama.
Kriterijumi istraživanja
U istraživanju su kao kriterijumi korišćeni osnovni indikatori kao što su tržište rada, pristup talentovanoj radnoj snazi, politika koja se sprovodi u IT sektoru, zakonodavni okvir, konektivitet i infrastuktura. U studiji su proučene i ključne vertikale, odnosno za koje je grane industrije region posebno privlačan, kao i IT solucije i tehnologije po kojima se on ističe, a zatim je ta makroanaliza primenjena na svaku državu pojedinačno.
Uticaj zbira svih kriterijuma pokazuje primer Ukrajine, koja je, iako ima velik IT sektor i po kriterijumu talenta ima jednu od najviših ocena, zbog zaostajanja u razvoju tog sektora i lošeg poslovnog ambijenta u ukupnom poretku zauzela samo 11. mesto.
„Srbija ima drugi po visini broj studenata ICT na 100.000 stanovnika u regionu ,Evrope u nastajanju’ i peti po visini broj diplomiranih studenata ICT na 100.000 stanovnika”.
Najbolju ocenu Srbija je dobila po kriterijumu talenta, i uz Mađarsku je vodeća u regionu. Lošije je, međutim, prošla kada je reč o samom IT sektoru, i po tom kriterijumu je među 23 zemlje sa ocenom 6,64 zauzela 14. mesto na tabeli, između Hrvatske i Crne Gore. Još slabiju ocenu (6,22) Srbija je dobila za ambijent za poslovanje, i po tom kriterijumu je na 17. mestu, odmah iza Severne Makedonije i Crne Gore, a ispred Kosova koje je 18. sa ocenom 5,34.
Lider zapadnog Balkana
U pojedinačnom profilu po zemljama, navodi se da je Srbija zemlja koja je veoma napredovala u razvoju IT industrije i da se u toj oblasti pozicionirala kao lider na zapadnom Balkanu, a da bi mogla da postane i IT sila u širim razmerama. Dodaje se da, poput mnogih zemalja u regionu, ima bogato iskustvo u oblasti tehnike. U izveštaju je procenjeno da u Srbiji posluje oko 2.500 kompanija u oblastima informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT).
„Srbija ima drugi po visini broj studenata ICT na 100.000 stanovnika u regionu ,Evrope u nastajanju’ i peti po visini broj diplomiranih studenata ICT na 100.000 stanovnika. Visok nivo znanja engleskog svrstava je na četvrto mesto među zemljama regiona, a globalno na 15. mesto, što je progres od tri mesta u odnosu na 2018. godinu. Pa ipak, ima mesta za napredak u visini sticanja dodatne vrednosti od ICT po stanovniku”, navodi se u izveštaju.
Od zemalja užeg regiona, Hrvatska je sa ukupnom ocenom 45,77 zauzela deveto mesto na tabeli, Abanija 17, Kosovo 18, a Crna Gora 19. mesto. Na začelju tabele, kao najmanje konkurentne u IT sektoru, nalaze se Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i kao poslednja Moldavija.
(Izvor N1)
Pa kad naši studenti koji ,da bi mogli da realizuju svoje projekte sa kojima se takmiče sa najboljima na svetu, moraju da pored rada na projektu jure i sponzore. I pored toga su uvek na postolju rezervisano za najbolje. Pitam, gde je tu država? Država koja kuka kako nam odlaze najbolji kadrovi. Pa, sponzori su u najvećoj meri strane kompanije. Naši mladi stručnjaci ne idu već ih odvode. Države nigde nema. Lako je kad neko dođe sa gotovim rešenjem. Daju pare i gotovo. To je rešenje na kratke staze. Nije stvar ni samo podsticanje ideja. Mnogo veće je izgraditi poverenje među mladima da Srbija veruje u njih i da se na nju uvek mogu da se oslone. A nekada zbog malog nedostatka sredstava projekat ne biva onako dobar kakav bi mogao biti. Razlika, možda, samo 1 čip.