Професор др Татјана Станојковић, научна саветница Института за онкологију и радиологију у Београду, прва је Српкиња изабрана за иностраног члана чувене Руске академије наука РАН). Исту почаст завредио је недавно академик САНУ Славенко Терзић.
Почев са славним Руђером Бошковићем, првим научником српског рода у Санктпетербуршкој академији, коју је основао цар Петар Велики 1724. године, у једно од најстаријих и најцењенијих учених друштава у свету увршћени су Павле Савић, Миомир Вукобратовић, Павле Ивић, Алекандар Белић, Милан Милићевић, Стојан Новаковић, Синиша Станковић, Љубомир Стојановић, Васа Чубриловић (почивши), Љубиша Ракић, Петар Кокотовић, Драгослав Митровић, Светомир Стожинић, Слободан Вујић и Лазар Давидовић (живи).
Научница родом из Врања је истакнути молекуларни биолог, који се цео радни век (од 1997) бави истраживањима у експерименталној онкологији. Са својим тимом покренула је први пут у Србији нова транслациона проучавања у радиобиологији и молекуларној радијационој онкологији, чији је циљ да индивидуализује радиотерапија у будућности и осмисли оптимални третман за сваког оболелог. Лане ју је престижни Универзитета Стенфорд (САД) поново сврстао у два одсто најбољих истраживача на планети (укупно 190.064).
Исте године добила је награду „Деспот Стефан Лазаревић” Града Београда за рад или резултате изузетне вредности појединсца који су значајно допринели развоју и унапређењу медицине.
Изузетна научница из Врања ушла је у историју као прва Српкиња у славној Руској академији наука. Не видех и не чух д јој је ико од званичника, на пример миниостар просвете и науке и председник САНУ, честитао. Дубоко сам разочаран оваквим односом према вхунским српским умовима.