Главни уредник часописа „Галаксија”, Станко Стојиљковић, сачинио је листу првих стотину научника српског порекла који живе у Србији и расејању. Од стотину научника са ове листе 86 живи и ради ван Србије.
Гостујући у Јутарњем програму главни уредник часописа „Галаксија”, Станко Стојиљковић, наглашава да је ова листа коју је он сачинио на основу међународно усвојених мерила, прва такве врсте у историји српске науке. (Цео разговор погледајте ОВДЕ).
Имамо једног врхунског научника у првих
100 из психологије, за кога, нажалост,
вероватно да је ретко који психолог у
Србији и чуо да постоји”, наглашава
главни уредник „Галаксије”.
Стојиљковић признаје да је радећи на састављању ове листе био изненађен да за многе научнике није чуо, и поред тога што деценијама прати науку. Нажалост, открио је и да од стотину научника који су завредели место на овој листи, 86 живи и ради ван Србије. Зато је листу и насловио метафором „Српска памет не станује више у Србији”.
Највише научника на листи има из медицине, затим електротехнике и компјутерских наука, физике и астрономије, хемије, економије, математике и грађевинарства. „Имамо једног врхунског научника у првих 100 из психологије, за кога, нажалост, вероватно да је ретко који психолог у Србији и чуо да постоји”, наглашава главни уредник „Галаксије”.
Састављањем ове листе Стојиљковић је почео да се бави још 1993. године. Највише је користио податке са „Гугловог” (Google Scholar) сајта који води евиденцију научних радова и са Web of Science, интернет сајта који води цитатну базу научних радова. Поред тога, листу је сачињавао и по критеријуму Хиршовог индекса.
„То значи, да ако имате десет чланака који су десет пута цитирани имате Хиршов индекс 10. Рецимо, Гордана Вуњак Новаковић има индекс 117, што значи да она има 117 научних чланака који су најмање 117 пута цитирани”, објашњава Стојиљковић.
Највише научника који су се нашли на листи најбољих живи у Сједињеним Америчким Државама, а затим у Србији. Стојиљковић истиче да и поред њихове спремности да помогну Србији, постоји наличје те приче, јер Србија мало тога има њима да понуди. Пре свега, суштински проблем је што надлежни у сфери науке не знају да они и постоје.
(Извор РТС)
Хвала Богу да је неко проговорио. Докле ћемо гледати и слушати тобожње српске научнике који се свуда хвалисају, а немају никакво покриће за то. Ваљда ће се Министарство за просвету и науку узети у памет и покушати да део одбегле памети привуче, иако у то не верујем. Горе од тога је што све више младих и образованих људи бежи из земље, одлив мозгова је већи но икада! Очекујем да ће Галаксија растветилити нешто од тога, каошто је учинила у чланку 100 српских најнаучника у другом штампаном броју.
Indeksi imaju „neku“ vrednost – pokazuju aktivnost. To se tu zavrsava. H-index na zalost ne „meri“ nista precizno. To je indikator broja objavljenih clanaka i broja citiranja tih clanaka od strane drugih (naucnika). O NAUCI, tj o sadrzaju – nema ni reci. Dakle meri primećenu „aktivnost“ nekog ko je u nauci, meri „popularnost“. Autori „popularna nauke“ će onda imati najviše skorove: prikazi, opšti pregledi, praktično korisni članci, objavljivanje standarda, al ne i ključni tekstovi dajući duboke osnove nauke- Ti autori takvih tekstova neće biti odmah primećene. Možda kasnije, kao Moncada (mada mu je izbegla Nobelova nagrada!). Rukovodioci institucija su ljudi koji onda imaju najvise skorove. Što su veće institucije, veci ce im i biti skorovi (Vladimir Kostic, Pasko Rakic, na primer). Neki rukovodioci su vešti u tome, pojavljuju se na člancima koji dolaze sa različitih institucija – s kojima imaju samo „prijateljske“ veze! Profesor Kostić, i slični su tome skloni. „Galaksija“ treba da izbegne na svom samom početku ponovnog rađanja da propagira pseudo – nauku. Dakle treba dati kritičku ocenu h-indeksa. Onda ce „Galaksija“ biti to što se od nje očekuje. Nadam se da će ona to i biti. Puno uspeha!