Институт за нуклеарне науке „Винча” има амбицију да са Машинским факултетом у Београду осмисли аутомобил на чврсти водоник.
Србија ће ускоро добити прву Водоничну стратегију која треба да покрене употребу водоника као новог, еколошког енергента, а како би наша земља ухватила корак са светом у водоничној транзицији, научници Института за нуклеарне науке „Винча” смишљају иновативне материјале за производњу и складиштење водоника и танкере за смештај тог елемента у чврстом стању. У Институту „Винча”, који је учествовао у изради поменуте стратегије, планирају да са Машинским факултетом направе аутомобил на чврсти водоник. Препознајући да Србија има значајан водонични потенцијал, у Институту је 2018. године основан Центар изузетних вредности за водоничну енергетику и обновљиве изворе енергије, који окупља више од 20 научника ангажованих на пројектима везаним за водоничну енергетику.
Истраживачи су смислили танк за складиштење водоника у чврстом стању, а према речима руководиоца Центра Јасмине Грбовић Новаковић реч је о „пилот постројењу” и делу решења што би могло да се примени у аутомобилу на водоник, који се сматра „горивом будућности”. „Идеја је да са Машинским факултетом направимо аутомобил на чврсти, односно хидридни водоник. За то су потребни и време и новац, али надам се да ћемо за неколико година успети у томе. За сада је то препознато као потреба, а верујемо да ће много брже ићи у том правцу након усвајања Стратегије водоничне енергетике”, каже др Грбовић Новаковић.
Говорећи о значају тог документа, који је Институт са Машинским факултетом, а у организацији Привредне коморе Србије, израдио као део нове Стратегије развоја енергетике, Грбовић Новаковић истиче да се у Србији коначно схватило да је енергија тренутно најбитнија и да је препозната потреба за ослобађањем зависности од фосилних горива. Грбовић Новаковић додаје да је у плану пилот пројекат изградње станица за коришћење и складиштење зеленог водоника, односно водоника које је произведен из ветрогенератора. „Србија има велики потенцијал за развој водоничних технологија и стратегија је то препознала као основу. Без обзира што водоник има безброј боја, Европа тражи зелени водоник”, каже др Грбовић Новаковић.
Директорка Института за нуклеарне науке „Винча” проф. др Снежана Пајовић истиче да је, када је реч о водоничној енергетици, направљен важан помак у Стратегији енергетике Србије која, како каже, представља транзицију енергетике у нашој земљи. „До сада се стратегија углавном заснивала на производњи и коришћењу угља, а сада се са друштва базираног на карбону иде ка декарбонизацији у индустрији и енергетици и прелази на тзв. зелени водоник што доноси економски бенефит за државу, а истовремено се чува животна околина и нема загађивања”, каже др Пајовић.
Она истиче да је развој нових технологија за производњу водоника и његово коришћење од пресудног значаја за нову Стратегију енергетике, те да је научна политика Института да се оснива што више центара изузетних вредности који ће обезбедити оптималне услове за младе истраживаче.
У Центру се, пре свега, истражују материјали за складиштење водоника на бази магнезијум-хидрида који се, како објашњава виши научни сарадник др Игор Милановић, хемијски модификују и испитују им се особине за складиштење водоника. Водоник са кисеоником производи електричну енергију у горивним ћелијама и одатле се добијају електрична енергија и вода као погон за електрична возила, објашњава он. „То се све више користи. Сваки већи произвођач аутомобила има бар један прототип или више аутомобила на водоник, који су одавно комерцијално доступни у Јапану, али све више и у Европи и САД”, наводи др Милановић. Научници у „Винчи” осмишљавају резервоаре за складиштење водоника који би били безбеднији за употребу, а водоник би се користио у чврстом стању.
„То значи да водоник из гасног стања, којим се пуни аутомобил, одмах прелази у чврсто стање. То би било безбедније, чак и током хаварије возила не би дошло до експлозије”, објашњава научни сарадник др Сања Милошевић Говедаровић. Како каже, у свету се такви резервоари још не примењују због брзине ослобађања водоника, односно достизања великих брзина аутомобила. „Аутомобил се брже креће ако се водоник користи у гасном стању, али ово би било безбедније. Надамо се да ће због практичности и цене доћи на ред и производња таквих резервоара”, каже др Милошевић Говедаровић.
Научници Центра бави се и развојем материјала за производњу водоника, а истраживач Јелена Рмуш, у сарадњи са колегама са Универзитета у Новој Горици, испитује електролитичко и фотолитичко издвајање водоника на различитим материјалима. „Испитујемо различите хетероструктуре које се састоје из дисулфида и различитих тополошких изолатора да бисмо добили што боље материјале за што ефикасније издвајање водоника, а са што мањим утрошком енергије и других средстава”, објашњава Рмуш, а пише Танјуг.
(Извор Спутњик)
Pa šta ste radili do sad?