NEBESKI UPRETNIK

SRPSKO MIROVOZRENJE

2.762 pregleda

Istu tu kosmogoniju kapitela pravoslavni SloVeni danas izražavaju u obliku najlepšeg duhovnog kapitela –  petokupolnog krstoobraznog hrama. Najteže je u svemu tome dostići tu božansku jednostavnost koju su ljudi Vinče poneli i ostavili nam kao uzor kada su, videvši da se to kolo odražava na preseku drveta u vidu GODova, počeli da grade kuće od drveta.

Dr Božidar Mitrović

Dr Božidar Mitrović

Reč KULTuRA (i sama kultura) nastala je iz srpske/drevne ruske reči KOLO, koja je transformisana u KVLV zatim u CVLT/Kult, iako je čak i u latinskom očuvano da je reč kultura nastala iz reči (kult) COLLO/Kolo. Najstariji pogled na svet (mirovozrenje) drevnih SloVena, koji su sebe nazivali KoloVeni, bio je genijalno jednostavan – „Sve je Kolo” (jedinstvo kretanja Zemlje oko Sunca, prirode i čoveka), na osnovu čega su otkrili da se to Kolo uzajamnosti cikličnog kretanja materijalizuje na preseku drveta u vidu god-a (godova), što im je omogućilo da u Lepenskom viru preciziraju godinu dana kao vreme vaskrsa prirode, zahvaljujući čemu su mogli da ppeđy sa nomadskog na sedelački oblik života (što je početak kulture) i počnu u Vinči da grade kuće od (božanskog) drveta i sade u brazdama seme žitarica i na istom mestu ubiraju letinu.

A Rusija ima najlepše hramove koji su očuvali kosmogoniju drevnih SloVena. Svaki od njih je različit, ali svaki ima ulovljenu lepotu, skladnost i kosmogonijsku snagu. Na Zapadu, čak, postoji mnogo razmatran pojam Tajna ruskog hrama. U čemu je njegova tajna?

Upravo u odgonetanju kompozicije Pokrovskog sabornog hrama vidim šansu srpske arhitekture, jer ona daje dokaze da je Pokrovski saborni hram detaljisani petokupolni krstoobrazni pravoslavni hram. To je najlepši i najveći danas kapitel na svetu.

Čuveni rimski arhitekta i inženjer Vitruvije u prvom veku pre nove ere, u radu „Deset knjiga o arhitekturi (De architectura libri decum)” tvrdio je da je Grk Kalimah sačinio korintski kapitel kada je ugledao korpu za hranu upletenu listovima akanta (Emily Cole „The Grammar of Architecture”).

Ovo je apsolutno netačno i ne može se od mladih tražiti da razviju svoj talenat na osnovu jadne i nelogične, imperijalne legende, kojom je uspostavljena teritorijalna kultura, na čijoj su osnovi Latini prisvojili istoriju i kulturu Rusije, kao večne personalne, rodoverne civilizacije tolerantnost i različitosti.

U knjizi „KoloVeni/SloVeni i kontinuitet kulture i prava”, na temelju najnovijih naučnih istraživanja izneo sam dokaze da je kapitel nastao iz mirovozrenja (pogled na svet) drevnih SloVena/KoloVena epohe Lepenskog vira i Vinče – „Sve je Kolo”, jer je presek kapitela izražavao i izražava Kolo: a. krug  na dorskom kapitelu, a isto to u obliku b. dva ravnostrana krsta   koji na korintskom kapitelu sadrže:

  • Krst Sunca, koji se  završava na spoljnom/vidljivom delu cvetom i
  • Krst majke Zemlje, koji prelazi u Volutu.

Primitivni ali mudri ljudi Lepenskog vira su svojim staništem u obliku azbučnog A odnosno Az odredili i pratili PraIzvor, PraPočetak Sunce koje daje Vid, pa su uočili da se to ne jednostavno kretanje Majke Zemlje i Sunca odražava u drvetu u obliku godova (jednina je god, odakle i nemačka reč Gott i engleska reč God), čime su ulovili božansku – kako bismo mi danas rekli – ekološku, lepotu drveta i počeli da grade u Vinči prve hramove – domove svoje.

U svim jezicima u Evropi, pa i u onima kojima se u Velikoj Britaniji koristi samo nekoliko ljudi, stub se kaže KOLOna, osim u srpskom gde je smisao i potekao i očuvao se u kolu kao nacionalnoj igri posvećenoj radosti Sunca i majke Zemlje, muškog i ženskog prapočetka. Istu tu kosmogoniju kapitela pravoslavni SloVeni danas izražavaju u obliku najlepšeg duhovnog kapitela –  petokupolnog krstoobraznog hrama.

Milioni turista ruskih i stranih koji dođu pred Pokrovski saborni hram toliko su očarani njegovom lepotom da i ne primete da je osnova te složene kompozicije vrlo jednostavna. Ona sadrži KOLO:

  • Četiri velike kupole su postavljene u obliku krsta koji predstavlja Sunce, dok
  • Četiri male kupole obrazuju mali krst koji predstavlja kretanje Majke Zemlje oko svoga čeda Sunca.

Tako da se i na ovom hramu vidi kontinuitet sloVenske/koloVenske kulture od Lepenskog vira i Vinče (pa i Gornje Vinče, danas u Republici Srpskoj).

Najteže je u svemu tome dostići tu božansku jednostavnost koju su ljudi Vinče poneli i ostavili nam kao uzor kada su, videvši da se to kolo odražava na preseku drveta u vidu GODova, počeli da grade kuće od drveta.

Za neverne Tome koji ne veruju da je Pokrovski saborni hram Božje Majke Kolo i znak voskresa prirode, IVan Veliki (Grosse/Grozni) i graditelji, koji su po njegovom nalogu vozdvigli ovaj hram, osveštan 1461. godine od rođenja Hrista, ostavili su nam na svodu ulaza još nekoliko svedočanstava večnog vaskrsa prirode, iz čega su znaka nastala srpska ognjila, odnosno savremeno rečeno – srpska ocila.

Nisam arhitekta i ne dajem rešenja, nisam sveštenik i ne nosim istinu, jer se istina kao vera u nju daje u hramu. Moje je da mlade i stare arhitekte uputim kako da izađu iz te očigledne Vitruvijevsko-Kalimahovske laži, i da shvate genijalno jednostavnu pokretačku snagu mirovozrenja tog najstarijeg perioda ljudske istorije kada se, zahvaljujući njemu, zarodila kultura i arhitektura.

A kada mlade arhitekte Rusije shvate da je to delo njihovih i naših zajedničkih predaka, onda će lako sami i samostalno odrediti arhitektonski oblik Rusije. Da li će to biti obnova ogromnih prostora i vraćanje prostoru majke Zemlje i obnovi ruske krestjanske derevnje/sela ili će se vinuti čedu Suncu nebu pod oblake, oni će nepogrešivo znati da odrede jer će u tim činjenicama osetiti duh Rusije. A on je ispitan hiljadama godina. I to je obraz Rusije. Samo moraju imati slobodu da verni tradiciji iskažu tu lepotu u novim materijalima. Jer su i Vinčanci, osvajajući nove prostore gde su ih zvali i Feničani, duh svog kola odnosno vlakna drveta, od kojih su gradili svoje brodove s plitkim gazom, iskazivali u kamenu u vidu kanelura.

Oni koji osete duh predaka, treba da upoznaju poreklo strukture najviše građevine u Moskovskom Krmlju, KoloKoljne/zvonika Ivana Velikog:

  • U celosti ponavlja crtež koji se nalazi levo na Grivni iz Drmna, što i jeste znak Az, odnosno krug/prapočetak i dva sunčeva zraka kao predstava duha Božijeg koji je na Idolu iz Kličevca prikazan u vidu Aza, suknje kao rađanja.
  • Spojeni tlocrti/osnove prvog i drugog jarusa/sprata ovog zvonika ponavljaju desni crtež na Grivni iz Drmna odnosno daju prikaz KoloDara s četiri GODišnja doba odnosno kalenDar.

Osnova i smisao Pokrovskog sabornog hrama kao izraza Kola, kao vaskrsa prirode (jer je celokupan hram oslikan u cetovnim ornamentima) očuvala se:

a)      Ne samo na knemidi, doantične (za)štitne

 potkolenice ratnika iz Gornje Vinče;

b)     U narodnoj umetnosti ruskog naroda na severu

 Rusije u oblasti Severne DVine, koju po selima

 očuvanja nazivaju narodnom promыsle i

 iskusstve Boreck-a i Mezenj-ska

 umetnost (Arhangelska oblast), a takođe u

 Švajcarskoj gde je sačuvana latinizovana forma naziva KoloVenija

 (HelVetija), što je sinonim naziva RasSija/Rusija, i postoji, čak, na

 srednjevekovnim kratama gde se taj prostor Ruthenia/Raciя, a to znači

 Rusija (u Davosu je svaka treća kuća iscrtana znacima koje i danas

 čuva pleme u Crnoj Gori – šestan, odnosno jedno od

 narasprostranjenijih prezimena na Balkanu Šestan):

Srpskim arhitektima predstoji da se late Lepenskog vira i Vinče, kako ih je na to upućivao daleko pre mene njihov kolega prof. dr Predrag Peđa Ristić koji je doktorirao u Gracu s disertacijom „Rekonstrukcija praistorijske arhitekture Lepenskog vira”, a nova otkrića potvrđuju da ih je uputio na pravi put.

Za večne sumnjičavce koji su po prirodi svoje psihe i kućnog vaspitanja „rimski kontrolori” da se ne obnovi znanje o istoriji Ras (roda prvobitnog, a ne nekakvog mitskog grada), upućujem na profesora Harvardskog univerziteta dr Anatolija Kljosova „Članovi roda najstarijeg haplotipa R1a1 (Sloveni) živeli su na Balkanu pre 12 hiljada godina. Kroz dvesta i nešto pokoljenja izašli su na istočnoevropsku ravninu, gde su se pre 4.500  godina pojavili preci savremenih Rusa i Ukrajinaca roda  R1a1. Kroz još petsto godina odnosno pre 4.000 godina oni, Prasloveni, izašli su na Južni Ural.”

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar