Исту ту космогонију капитела православни СлоВени данас изражавају у облику најлепшег духовног капитела – петокуполног крстообразног храма. Најтеже је у свему томе достићи ту божанску једноставност коју су људи Винче понели и оставили нам као узор када су, видевши да се то коло одражава на пресеку дрвета у виду ГОДова, почели да граде куће од дрвета.
Др Божидар Митровић
Реч КУЛТуРА (и сама култура) настала је из српске/древне руске речи КОЛО, која је трансформисана у КVLV затим у CVLT/Kult, иако је чак и у латинском очувано да је реч култура настала из речи (култ) COLLO/Коло. Најстарији поглед на свет (мировозрење) древних СлоВена, који су себе називали КолоВени, био је генијално једноставан – „Све je Коло” (јединство кретања Земље око Сунца, природе и човека), на основу чега су открили да се то Коло узајамности цикличног кретања материјализује на пресеку дрвета у виду год-а (годова), што им је омогућило да у Лепенском виру прецизирају годину дана као време васкрса природе, захваљујући чему су могли да пpеђy са номадског на седелачки облик живота (што је почетак културе) и почну у Винчи да граде куће од (божанског) дрвета и саде у браздама семе житарица и на истом месту убирају летину.
А Русија има најлепше храмове који су очували космогонију древних СлоВена. Сваки од њих је различит, али сваки има уловљену лепоту, складност и космогонијску снагу. На Западу, чак, постоји много разматран појам Тајна руског храма. У чему је његова тајна?
Управо у одгонетању композиције Покровског саборног храма видим шансу српске архитектуре, јер она даје доказе да је Покровски саборни храм детаљисани петокуполни крстообразни православни храм. То је најлепши и највећи данас капител на свету.
Чувени римски архитекта и инжењер Витрувије у првом веку пре нове ере, у раду „Десет књига о архитектури (De architectura libri decum)” тврдио је да je Грк Калимах сачинио коринтски капител када је угледао корпу за храну уплетену листовима аканта (Emily Cole „The Grammar оf Architecture”).
Ово је апсолутно нетачно и не може се од младих тражити да развију свој таленат на основу јадне и нелогичне, империјалне легенде, којом је успостављена територијална култура, на чијој су основи Латини присвојили историју и културу Русије, као вечне персоналне, родоверне цивилизације толерантност и различитости.
У књизи „КолоВени/СлоВени и континуитет културе и права”, на темељу најновијих научних истраживања изнео сам доказе да je капител настао из мировозрења (поглед на свет) древних СлоВена/КолоВена епохе Лепенског вира и Винче – „Све je Коло”, јер је пресек капитела изражавао и изражава Коло: а. круг 
на дорском капителу, а исто то у облику b. два равнострана крста 
који на коринтском капителу садрже:
- Крст Сунца, који се завршава на спољном/видљивом делу цветом и
- Крст мајке Земље, који прелази у Волуту.
Примитивни али мудри људи Лепенског вира су својим стаништем у облику азбучног А односно Аз одредили и пратили ПраИзвор, ПраПочетак Сунце које даје Вид, па су уочили да се то не једноставно кретање Мајке Земље и Сунца одражава у дрвету у облику годова (једнина је год, одакле и немачка реч Gott и енглеска реч God), чиме су уловили божанску – како бисмо ми данас рекли – еколошку, лепоту дрвета и почели да граде у Винчи прве храмове – домове своје.
У свим језицима у Европи, па и у онима којима се у Великој Британији користи само неколико људи, стуб се каже КОЛОна, осим у српском где је смисао и потекао и очувао се у колу као националној игри посвећеној радости Сунца и мајке Земље, мушког и женског прапочетка. Исту ту космогонију капитела православни СлоВени данас изражавају у облику најлепшег духовног капитела – петокуполног крстообразног храма.
Милиони туриста руских и страних који дођу пред Покровски саборни храм толико су очарани његовом лепотом да и не примете да је основа те сложене композиције врло једноставна. Она садржи КОЛО:
- Четири велике куполе су постављене у облику крста који представља Сунце, док
- Четири мале куполе образују мали крст који представља кретање Мајке Земље око свога чеда Сунца.
Тако да се и на овом храму види континуитет слоВенске/колоВенске културе од Лепенског вира и Винче (па и Горње Винче, данас у Републици Српској).
Најтеже је у свему томе достићи ту божанску једноставност коју су људи Винче понели и оставили нам као узор када су, видевши да се то коло одражава на пресеку дрвета у виду ГОДова, почели да граде куће од дрвета.
За неверне Томе који не верују да је Покровски саборни храм Божје Мајке Коло и знак воскреса природе, ИВан Велики (Grosse/Грозни) и градитељи, који су по његовом налогу воздвигли овај храм, освештан 1461. године од рођења Христа, оставили су нам на своду улаза још неколико сведочанстава вечног васкрса природе, из чега су знака настала српска огњила, односно савремено речено – српска оцила.
Нисам архитекта и не дајем решења, нисам свештеник и не носим истину, јер се истина као вера у њу даје у храму. Моје је да младе и старе архитекте упутим како да изађу из те очигледне Витрувијевско-Калимаховске лажи, и да схвате генијално једноставну покретачку снагу мировозрења тог најстаријег периода људске историје када се, захваљујући њему, зародила култура и архитектура.
А када младе архитекте Русије схвате да је то дело њихових и наших заједничких предака, онда ће лако сами и самостално одредити архитектонски облик Русије. Да ли ће то бити обнова огромних простора и враћање простору мајке Земље и обнови руске крестјанске деревње/села или ће се винути чеду Сунцу небу под облаке, они ће непогрешиво знати да одреде јер ће у тим чињеницама осетити дух Русије. А он је испитан хиљадама година. И то је образ Русије. Само морају имати слободу да верни традицији искажу ту лепоту у новим материјалима. Јер су и Винчанци, освајајући нове просторе где су их звали и Феничани, дух свог кола односно влакна дрвета, од којих су градили своје бродове с плитким газом, исказивали у камену у виду канелура.
Они који осете дух предака, треба да упознају порекло структуре највише грађевине у Московском Крмљу, КолоКољне/звоника Ивана Великог:
- У целости понавља цртеж који се налази лево на Гривни из Дрмна, што и јесте знак Аз, односно круг/прапочетак и два сунчева зрака као представа духа Божијег који је на Идолу из Кличевца приказан у виду Аза, сукње као рађања.
- Спојени тлоцрти/основе првог и другог јаруса/спрата овог звоника понављају десни цртеж на Гривни из Дрмна односно дају приказ КолоДара с четири ГОДишња доба односно каленДар.
Основа и смисао Покровског саборног храма као израза Кола, као васкрса природе (јер је целокупан храм осликан у цетовним орнаментима) очувала се:
a) Не само на кнемиди, доантичне (за)штитне
потколенице ратника из Горње Винче;
b) У народној уметности руског народа на северу
Русије у области Северне ДВине, коју по селима
очувања називају народном промысле и
искусстве Борецк-а и Мезењ-ска
уметност (Архангелска област), а такође у
Швајцарској где је сачувана латинизована форма назива КолоВенија
(HelVetija), што је синоним назива РасСија/Русија, и постоји, чак, на
средњевековним кратама где се тај простор Ruthenia/Рация, а то значи
Русија (у Давосу је свака трећа кућа исцртана знацима које и данас
чува племе у Црној Гори – шестан, односно једно од
нараспрострањенијих презимена на Балкану Шестан):
Српским архитектима предстоји да се лате Лепенског вира и Винче, како их је на то упућивао далеко пре мене њихов колега проф. др Предраг Пеђа Ристић који је докторирао у Грацу с дисертацијом „Реконструкција праисторијске архитектуре Лепенског вира”, а нова открића потврђују да их је упутио на прави пут.
За вечне сумњичавце који су по природи своје психе и кућног васпитања „римски контролори” да се не обнови знање о историји Рас (рода првобитног, а не некаквог митског града), упућујем на професора Харвардског универзитета др Анатолија Кљосова „Чланови рода најстаријег хаплотипа R1a1 (Словени) живели су на Балкану пре 12 хиљада година. Кроз двеста и нешто покољења изашли су на источноевропску равнину, где су се пре 4.500 година појавили преци савремених Руса и Украјинаца рода R1a1. Кроз још петсто година односно пре 4.000 година они, Прасловени, изашли су на Јужни Урал.”
