МЕЂУ ИЗМЕЂУ

СТАРА КОЖА ВИШЕ СВРБИ

Илустрација (ALOHAFLAMINGGO/ shutterstock)

 

Најновија студија на мишевима показује да могући одговор на ово питање лежи у губитку или дисфункционалности ћелија које региструју додир.

Свраб која настаје након само благог додира коже је проблем повезан са старењем, кажу стручњаци. Овај феномен се назива alloknesis, а може да постане и озбиљније медицинско стање које укључује и сувоћу коже. Научници дуго нису били сигурни шта тачно узрокује превелику осетљивост коже код старијих особа, а онда су, почетком маја, истраживачи са неколико америчких универзитета објавили опсежну студију у часопису Science која нуди одговор на то питање.

У студији се, наиме, тврди да губитак или дисфункционалност Меркелових ћелија – механорецептора неопходних за регистровање лаког додира – изазива чешање, односно свраб код мишева. Иако сама студија тек треба да се тестира на људима, рад америчких научника улива наду да појачавањем функције ових ћелија може да се лечи хронични свраб код људи – и младих и старих.

Анализирајући узорке коже мишева оба узраста, тим је открио да старији мишеви имају далеко мање Меркелових ћелија него млађи. Што су мишеви имали мање Меркелових ћелија то се свраб проузрокован најлонском нити повећавао.

Тим професора Хонгжена Хуа је, пратећи мишеве, установио да се и они више чешу како су старији. Како би открили зашто је то случај, Ху и колеге су користили танку најлонску нит како би применили прецизну количину притиска на део обријане коже на вратовима младих и старих глодара. Млађи мишеви нису реаговали много на лаган додир, али старији су бесно чешали то место. Анализирајући узорке коже мишева оба узраста, тим је открио да старији мишеви имају далеко мање Меркелових ћелија него млађи. Што су мишеви имали мање Меркелових ћелија то се свраб проузрокован најлонском нити повећавао.

Меркелове ћелије (Paul Nghiem)

Након тога, истраживачи су тестирали како би млади мишеви који су „генетички конструисани“ да немају Меркелове ћелије реаговали на најлонско влакно. И они су се нервозно гребали, што је само потврдило да су за кочење свраба неопходне Меркелове ћелије. Потом су подстакли активност Меркелових ћелија генетички модификованих мишева да пуцају када су изложене хемијском једињењу клозапин N-оксиду – и утврдили да је то довело до смањења чешања код мишева који су имали проблема са сврабом на кожи. Тим наводи да овај налаз сугерише да повећана активност Меркелових ћелија може да помогне у лечењу alloknesis-а код људи.

Претходне студије су показале да су Меркелове ћелије у кожи умањене код старијих особа и људи који иначе имају суву кожу. Ху и колеге сада анализирају биопсије коже људи који осећају свраб проузрокован додиром, не би ли утврдили да ли су и њихове Меркелове ћелије истрошене.

Ипак, нерешено је питање одакле долазе механички сигнали свраба, упозорава Марк Хун, неуролог са Националног института за стоматолошка и краниофацијална истраживања у Бетесди, Мериленд, САД. Иако резултати студије указују на то да Меркелове ћелије помажу при ублажавању механичког свраба, механизам за производњу сигнала још није јасан, каже Хун.

(Извор ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар