„На основу теорије претпоставља се да инактивација делује тако што ултраљубичасти зраци B (UVB или средњег домета) погађају РНK вируса и оштећују га”, Паоло Луцато-Феђиц са Калифорнијског универзитета.
Тим научника позвао је на детаљнија истраживања у вези са тим како сунчева светлост инактивира коронавирус након што су схватили да постоји очигледна разлика између најновије теорије и експерименталних резултата. Машински инжењер Паоло Луцато-Феђиц са Калифорнијског универзитета, са својим колегама, приметио да је вирус у експериментима инактивиран чак осам пута брже него што је предвиђао најновији теоријски модел, пише Science Alert.
„На основу теорије претпоставља се да инактивација делује тако што ултраљубичасти зраци B (UVB или средњег домета) погађају РНK вируса и оштећују га”, објаснио је Луцато-Феђиц. Али, неслагање указују на то да се догађа још нешто, и да би откривање тога могло да буде корисно за управљање самим вирусом. UV зраци у ДНK и РНK се лако апсорбују, што може да доведе до стварања веза које је тешко поправити. Али нису сви UV зраци исте дужине. Дужи UV таласи, названи UVА, немају довољно енергије да изазову проблеме вирусу. Управо су UVB таласи средњег домета одговорни за убијање микроба и излагање сопственим ћелијама ризику од оштећења приликом излагања сунцу.
У јулу 2020. тестирани су ефекти ултраљубичасте светлости на SARS-CoV-2 у симулираној пљувачки. Забележили су да је вирус инактивиран када је био изложен симулираној сунчевој светлости између 10 и 20 минута.
Показало се да је краткоталасно UVC зрачење ефикасно против вируса какав је коронавирус. Али, ова врста UV зрачења обично не долази у контакт с површином Земље захваљујући озонском слоју. „UVC зрачење одлично је за болнице”, рекла је Џули Мекмари, коауторка и токсиколог Државног универзитета Орегон и додала: „Али у другим окружењима, у кухињама или подземним железницама, UVC зрачење би у комуникацији са честицама створило штетни озон.”
У јулу 2020. експерименталним истраживањем тестирани су ефекти ултраљубичасте светлости на SARS-CoV-2 у симулираној плувачки. Забележили су да је вирус инактивиран када је био изложен симулираној сунчевој светлости између 10 и 20 минута. „Природна сунчева светлост може да буде ефикасна као дезинфицијенс за контаминиране непорозне материјале”, закључили су у раду. Луцато-Феђиц и његов тим упоређивали су те резултате са теоријом о томе како је то постигла сунчева светлост, која је објављена само месец дана касније, и видели су да се бројке не поклапају.
Ова студија открила је да је вирус SARS-CoV-2 три пута осетљивији на UV на сунчевој светлости од грипа типа А, са 90 одсто честица коронавируса који су инактивирани после само пола сата излагања подневној сунчевој светлости током лета. Поређења ради, на зимској светлости честице могу данима да остану нетакнуте. Засебни тим истраживача закључио је да сунчеви зрацидуректно фотохемијски оштећују РНK молекуле вируса.
Овакав ефекат снажније се постиже светлостима краће таласне дужине, као што су UVC и UVB. Kако UVC не долази у контакт са земљином површином, своје прорачуне изложености светлости засновали су вали су на средњеталасном UVB делу улстраљубичастог спектра. „Експериментално уочена инактивација у симулираној пљувачки осам пута је бржа него што је теоријом предвиђено”, написали су Луцато-Феђиц и његове колеге. „Дакле, научници још не знају шта се тачно догађа”, рекао је Луцато-Феђиц.
Истраживачи сумњају да је могуће да, уместо да директно утиче на РНK, дуготаласни UVA можда делује са молекулима у симулираној пљувачки на начин који убрзава инактивацију вируса. Нешто слично се види у прочишћавању отпадних вода, где UVA реагује с другим супстанцама стварајући молекуле које оштећују вирусе.
Ако се UVA може искористити за сузбијање SARS-CoV-2 2, јефтини и енергетски ефикаснији извори светлости специфични за таласну дужину могли би да буду од користи за повећање система за филтрирање ваздуха са релативно малим ризиком по људско здравље. „Наша анализа указује на потребу за додатним експериментима да би се одвојено тестирали ефекти одређених таласних дужина светлости и састава медија који се користи у експерименту”, закључује Луцато-Феђиц.
С обзиром на способност овог вируса да остане суспендован у ваздуху дуже време, најсигурније средство за његово избегавање је држање физичке дистанце и ношење маски у ситуацијама и просторима где држање дистанце није могуће. Ова анализа објављена је у Journal of Infectious Deseases.
(Извор Н1)
