Да ли су се животиње на Земљи појавиле кудикамо раније него што се претпостављало? Ново откриће подстакло жучну расправу међу научницима.
Ово откриће довело је у питање дуго прихваћену претпоставку према којој су се животиње појавиле тек након знатног засићења атмосфере и океана кисеоником и подстакло жучну расправу међу палеонтолозима. Фосилне структуре које подсећају на сунђере, откривене на северозападу Kанаде и живеле у океанима прије 890 милиона година, можда су најстарији облик живота познат на Земљи, дознаје се из студије објављене у часопису Nature.
Геолошкиња Елизабет Тарнер, са одеска за седиментологију на канадском Универзитету Лорентиан у Садберyју, која те фосиле проналази на прастарим микробским гребенима очуваним у стенама забачене канадске Сверозападне рериторија, своје је истраживање започела још током дипломских студија деведестих година прошлог века. Њено откриће доводи у питању дуго прихваћену хипотезу према којој су се животиње појавиле тек после знатног засићења атмосфере и океана кисеоником.
Сунђери су једноставне животиње с дугом историјом. Генетска анализа данашњих спужви наводи на закључак да су се, најверонатније, појавиле у раздобљу пре милијарду и 500 милиона година, но нико до сада није открио фосиле из раздобља познатог као неопротерозоик, геолошке ере која је трајала пре 1.000 до 542 милиона година. Већина главних група животиња, укључујући чланконошце, мекушце и црве, први пут се појављује у фосилима током камбријске експлозије, пре 541 милион година. Према Тарнеровој, фосили сунђера са северозапада Kанаде могли би бити старији за 350 милиона година, што знатно помиче унатраг „датум рођења” животиња које су се прве појавиле на Земљи.
Она је под микроскопом идентификовала целу мрежу сићушних гранајућих цевастих структура. Kасније је увидела да те структуре подсећају на унутарњу грађу данашњих спужви (којима недостају иглице, али имају спонгин, колагенски протеин који гради њихов костур) и да се поклапају с очекиваним распадом и фосилизацијом спонгина. Ако се утврди да су фосили које је пронашла уистину сунђери, то би значило да су живели 90 милиона година пре него је кисеоник на Земљи досегао ниво нужан за развој животињског света.
Елизабет Тарнер сматра да је могуће да су најранија животињска бића подносила мале количине кисеоника. Неки знанственици, међутим, нису уверени да микроскопске структуре у фосилима старим 890 милиона година указују на прадавне спужве. Рејчел Вуд, геонаучница са Универзитета Единбург, објашњава да микроби, а понекад и кристали могу произвести необичне и задивљујуће облике који подсећају на структуре које формирају живи организми.
(Извор Зимо)
