Britanski naučnici pronašli su lek kojim se opaka bolest može izgladnjivati i tako naterati na povlačenje, odnosno remisiju. Ovaj uspeh mogao bi biti prvi napredak u lečenju tumora mozga u minule dve decenije.
Naučnici iz Imperijal koledža u Londonu sproveli su testove na miševima koji su imali glioblastom (GBM) – jedan od najagresivnijih oblika raka mozga. Glodarima su dali eksperimentalni meikament koji im je oduzeo aminokiselinu arginin – vitalnu hranljivu tvar koju tumori koriste za svoj rast.
Glioblastom je najčešći tip primarnog tumora mozga visokog stepena kod odraslih, a ujedno je i najagresivniji i najsmrtonosniji. Manje od jedan posto pacijenata s poživi više od deset godina, a za mnoge je prognoz samo 12 meseci.
U novom istraživanju, objavljenom u časopisu Journal of Clinical Investigation, lečeni miševi poživeli su oko 47 dana, gotovo dvostruko duže od nelečenih, koji su preživeli 27 dana. Radi poređenja, deo miševa podvrgnut je radioterapiji, odnosno zračenju. Oni su u proseku poživeli 37 dana.No kada je novi lek kombinovan s radioterapijom, svi miševi su otišli u remisiju i živeli su bez raka oko godinu dana pre nego što su ubijeni.
Ciljanje rasta tumora
Glioblastom je najčešći tip primarnog tumora mozga visokog stepena kod odraslih, a ujedno je i najagresivniji i najsmrtonosniji. Manje od jedan posto pacijenata s poživi više od deset godina, a za mnoge je prognoza samo 12 meseci.Arginin je aminokiselina koja se koristi u stvaranju složenih molekula zvanih proteini, koji imaju širok raspon funkcija u ćelijama. Neophodan je raznim ćelijama raka, naročito onima koje brzo rastu, pa su naučnici odlučili da istraže da li bi se njegovo uskraćivanje kanceroznim ćelijama moglo koristiti kao potencijalna strategija u lečenju raznih tipova tumora, uključujući GBM.
„Arginin je vitalna hranljiva materija za rast tumora, a naši rezultati pokazuju da smanjenje njegovih količina tumore čini mnogo osetljivijima na radioterapiju”.
Oko 70 posto tumora GBM može stvoriti arginin, a oko 30 posto ne može. U novoj studiji istraživački tim se usredotočio na tumore koji mogu stvarati arginin, izlažući ih leku zvanom ADI-PEG 20. Ovaj medikament razgrađuje arginin, a cilj je bio uskratiti tumorima pristup argininu. Tim, takođe, istražuje korišćenje pomenutog leka u 30 odsto tumora koji nisu u stanju da stvore arginin. Ako se lečenje pokaže uspešnim i kod tih tumora, to bi značilo da bi se svi pacijenti s glioblastomom mogli lečiti smanjenjem iznosa arginina.
Napredak u lečenju mozga
Dr Nel Sajed, koji predvodi tim u Imperijalovom centru za istraživanje tumora mozga na Odseku za nauku o mozgu, rekao je: „Arginin je vitalna hranljiva materija za rast tumora, a naši rezultati pokazuju da smanjenje njegovih količina tumore čini mnogo osetljivijima na radioterapiju.Uklanjanje arginina uklanja tumorsku imunosupresiju, a otkrili smo da je naš pristup značio da će ćelije odbrambenog sistema koje se nalaze oko tumora s većom verovatnoćom, napasti i ukloniti tumorske ćelije.”
„Laboratorijski rezultati pokazali su da je korišćenje leka ADI-PEG 20, u kombinaciji s radioterapijom, dovelo do trajnog odgovora s produženim preživljavanjem bez bolesti i bez značajne toksičnosti. Sledeći koraci su proučavanje sigurnosti i delotvornosti korišćenja leka na ljudima postavljanjem novog kliničkog ispitivanja”, objasnio je Sajed.
Jedan od autora studije, dr Tim Kruk, konsultant za medicinsku onkologiju u bolnici Kromvel, izkavio je: „Očekujemo da će naš rad promeniti lečenje glioblastoma i postati novi standard kod ove razorne bolesti”.Hju Adams, rukovodiladž odnosa s deoničarima u Brejn tumor riserču, istakao je da je ovo značajno i uzbudljivo otkriće: „Postoji hitna potreba za novim pristupima u lečenju glioblastoma, koji je u većini slučajeva fatalan. U dva desetleća nije došlo do poboljšanja liječenja ove vrste tumora.”
(Izvor Indeks)
