ТАЈАНСТВЕНА КЊИГА

Чије дело у рукама држи Никола Тесла на чуверној фотографији из Колорадо Спрингса? Једни као аутора помињу Руђера Бошковића,  други Џејмса Максвела. Истрага се наставља.

„Било би веома занимљиво трагати за Бошковићевом филозофијом у Теслиним радовима, начином на који Бошковићево схватање природе и света одређује методологију Теслиних огледа. Ако би се показало да се Тесла непосредно надахнуо идејом непротежности материјалних тачака, то би омогућило другачије читање историје науке.” (Проф. др Александар Петровић, 2014.)

У научној, стручној и популарној литератури, новинарским чланцима, на телевизији и интернету често се приказују фотографије на којима Никола Тесла седи и чита неку књигу. Наводи се да је то „Теорија природне филозофије” Руђера Бошковића. Циљ нашег истраживања био је да се провери истинитост тог навода и да се претрагом Теслиних чланака, предавања и других извора пронађе да ли је Бошковићева теорија имала утицај на Теслина схватања и открића. Међутим, нисмо нашли поуздане чињенице које би указивале на повезаност Бошковића и Тесле.

Фотографије Николе Тесле са књигом у рукама

У часопису Градац (2006) приказана је слика 1 уз објашњење: „Никола Тесла чита Природну филозофију Руђера Бошковића поред свог осцилатора у Колорадо Спрингсу”. Проверили смо: та фотографија се, заиста, налази у Теслиним белешкама из Колорадо Спрингса (1889-1890), али ту пише само ово што смо навели у легенди уз слику 1, а нигде нема податка да је у Теслиним рукама књига Руђера Бошковића.

Слика 1. „Сл. XII. Поновљени експеримент приказан на сл. XI, али са Теслом који седи на столици”(Tесла, 1899-1890)

Знатно чешће се приказује слика 2, где је на самој слици наведено да Тесла чита Бошковићеву теорију. Међутим, извор тог податка није наведен.

Слика 2. Коју књигу чита Тесла? Бошковићеву “Теорију природне филозофије”(http://aetherforce.com/roger-joseph-boscovich-teslas-inspiration/#post/null)

На једном другом месту (WWW.teslauniverse.com) приказује се исти снимак (само без текста на енглеском) и наводи: „Никола Тесла са књигом Руђера Бошковића Theoria Philosophiae Naturalis” испред спиралног калема свог високофреквентног трансформатора у ул. East Houston 46, Њујорк. Снимљено маја 1896.” Опет недостаје извор податка.

У жељи да проверимо веродостојност ових навода, почетком 2014. смо од Иване Зорић и Братислава Стојиљковића, сарадника Музеја Николе Тесле у Београду, добили објашњење да се овај снимак (без текста на енглеском) налази у „Каталогу фотографија из живота и рада Николе Тесле”, који је сачинила мр Марија Шешић (1998) некадашња директорка Музеја. Она је истраживала фото материјал из Теслине заоставштине, а у легенди ове фотографије је наведела: „Никола Тесла испред спиралног секундара високофреквентног трансформатора, са књигом Руђера Бошковића Theoria Philosophiae Naturalis, у својој лабораторији у улици Ist Hаuston бр. 46 у Њујорку. Фотограф Џорџ Грантам Бејн. извор: The Miracle Man, Њујорк, мај 4, 1901, с. 618.” Међутим, наведени извор се не може пронаћи у Музеју, па сарадници Музеја сматрају да је извор из којег је она те податке узела и даље непознат.

Ми смо претражили архиву фотографа Џ. Г. Бејна на Интернету, али нисмо нашли ову фотографију. Али се на интернету (http://teslaresearch.jimdo.com/dynamic-theory-of-gravity/) може наћи исти снимак и легенда: „Тесла чита књигу о Максвеловим научним радовима испред спиралног калема свог високофреквентног трансформатора у ул. East Houston 46, Њујорк. (То није Бошковићева књига Theoria Philosophiae Naturalis, што се наводи у неким изворима).” Опет није наведен извор овог објашњења.

Недоумице шта Тесла чита сам саопштио на конференцији „Развој астрономије код Срба VIII” (Стоиљковић, 2014). О томе је Р. Андертон (2015) направио видео запис и ставио га на YouTube. Након неколико месеци се уз тај видео запис појавио коментар непознатог аутора који указује да је у чланку Tesla’s important advances (часопис Electrical Review, 20. мај 1896) Тесла изјавио да на том снимку у рукама има књигу Scientific Papers of Maxwell (Максвелови научни радови), коју му је као знак пријатељства поклонио професор Дјуар (Dewar). Пронашли смо тај чланак у којем се на стр. 263 налази та изјава Тесле, снимак као на слици 2 (само без текста на енглеском), а у легенди се наводи: фотографисао Tonnelle&Co. Copyrighted by the Electrical Review.

Оригинално издање ове двотомне књиге „The Scientific Paper of James Clerk Maxwell” из 1890. године је 31х25 сантиметара  што одговара величини књиге у Теслиним рукама. У другом тому ове књиге се наводи Бошковићева теорија на странама 316, 412, 448-449, 471 и 480.

Овим је разрешена недоумица о томе коју књигу Тесла има у руци на овом снимку – није Бошковићева теорија, већ Максвелови радови. Међутим, то не искључује могућност да је Тесла, ипак, био упознат са Бошковићевом теоријом, било из Максвелове књиге или из превода Бошковићеве теорије, која се налази у Теслиној заоставштини у Музеју.

Бошковићева теорија у Теслиној заоставштини

У Теслиној заоставштини се, заиста, налази превод Бошковићеве теорије A Theory of Natural Philosophy (слика 3). Међутим, она је штампана 1922, па стога није могла бити у рукама Николе Тесле на снимку који је начињен 1896. године.

Слика 3. Књига BoscovichTheoria Philosopiae Naturalis (Latin-English edition) (Chicago, London, Open Court, 1922.) у Теслиној заоставштини у Музеју Николе Тесле

Прегледали смо све стране да бисмо проверили да ли је Тесла подвлачио неке делове текста, бележио на маргинама или на било који начин оставио лични траг у књизи. Нисмо запазили никакав траг. Стиче се утисак да књига није ни отварана.

Поставља се питање, можда је Тесла читао прво или друго издање (Беч 1758. и Венеција 1763.) „Теорије”, коју је приредио сам Бошковић, оба на латинском језику? (Тесла је знао латински). Можда се са Бошковићевом теоријом Тесла упознао из неког другог извора? На пример, чувена Encyclopedia Britannica је у свом издању 1801. године Бошковићевој теорији посветила 14 страна.

Претрага Теслиних писаних радова

Да бисмо проверили да ли је Бошковићева теорија ипак утицала на Теслина схватања, прочитали смо књиге Николе Тесле Colorado Springs Notes 1899-1990 и „Моји проналасци” (My Inventions), књиге „Никола Тесла – предавања” (садржи шест предавања од 1888-1898. и два говора 1897. и 1917.) и „Никола Тесла – чланци” (садржи 59 чланака од 1888-1931.). Нисмо нашли да је Тесла негде поменуо име Руђера Бошковића. Такође, у овим Теслиним писаним радовима нисмо пронашли и препознали ставове који би указивали на Бошковићеву теорију.

Тесла о Бошковићу у књизи Леланда

А. Л. Леланд је недавно (1994) штампао једно предавање које је Тесла одржао у Њујоршкој академији наука 1897. У коментару тог предавања Леланд наводи да је Тесла изјавио да је велики део Ајнштајнове теорије релативности већ предложио Руђер Бошковић: „Теорија релативности, узгред, много је старија од њених данашњих заступника. Њу је развио пре две стотине година мој уважени земљак Руђер Бошковић, велики филозоф који је, не избегавајући друге и бројне обавезе, написао безбројне изврсне књиге о непрегледном броју тема. Бошковић је радио на релативности, укључујући и такозвани континуум простор-време.”

Међутим, те изјаве нема у тексту Теслиног предавања (које је било пре објављивања Ајнштајнове теорије релативности), већ се она налази у уводу књиге Леланда, који се позива на неки необјављени интервју са Теслом из 1936. Дакле, опет је извор непознат, јер је необјављен. Зато неки сумњају да је Тесла то икад изјавио.

Претрага књига и чланака о Руђеру Бошковићу

Прочитали смо многе књиге и чланке о Бошковићу, чији су аутори изврсни познаваоци његовог живота и дела: Ж. Марковић, Б. Петронијевић, Ж. Дадић, Е. Стипанић, И. Мартиновић, И. Супек, Р. Димитрић, А. Томић, L. L. White, H. V. Gill… Они су указивали на научнике који су били присталице и следбеници Бошковићеве теорије и који су њом били надахнути у свом научном раду. Нисмо нашли да је неко од њих указао да је Бошковић утицао на Теслу.

Нисмо, дакле, нашли поуздане чињенице које би повезале Бошковића и Теслу, али… Настављамо са претрагама и истраживањем.

Литература

Градац, 32, број 157-169 (2006)

Anderson L. Leland, ed., Nikola Tesla: Lecture before the New York Academy of Sciences, 6

April 1897: The Streams of Lenard andRoentgen and Novel Apparatus for TheirProduction,

Twenty First Century Books,Breckenridge, 1994.

Александар Петровић, „Бошковић и speculum infinitatis”, САНУ, Научни скупови, Књига CXLIV, Одељење за математику, физику и гео-науке, Књига 6, Београд, 2014, стр. 113-125.

Roger Anderton, Mystery of Tesla and Boscovich: ProfStoiljkovich,YouTube:

https://www.youtube.com/watch?v=89XKp1llqg. (November 22, 2015)

Драгослав Стоиљковић, „Да ли је Теслафотографисан док чита Бошковићеву Теорију

природне филозофије, Конференција„Развој астрономије код Срба VIII”, Београд,22

26.04.2014., Публ. Астр. Друш. „РуђерБошковић”, бр. 16, 2016, 287-292.

Marija Šešić, „Katalog fotografija iz života i rada Nikole Tesle (Identifikacija-izvor-komentar)”, Habilitacioni rad za zvanje višeg kustosa, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1998, str.2.

Nikola Tesla, Colorado Springs Notes 1899-1990, Nolit, Beograd, 1978. и Muzej NikoleTesle,

Beograd, 2008.

Nikola Tesla, „Moji pronalasci” (Školska knjiga, Zagreb, 1977, тј. My Inventions, објављено у

Часопису Electrical Experimentater, 1919)

„Никола Тесла – предавања” (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006)

„Никола Тесла – чланци“ (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006)