На Сатурновом месецу откривен чудан молекул којег нема ни у једној другој атмосфери у Сунчевом систему.
Титан, већ прилично чудан Сатурнов месец, постао је још чуднији. Наиме, астрономи су у његовој атмосфери открили циклопропенилиден (C3H2), изузетно редак молекул на бази угљеника која је толико реактиван да на Земљи може постојати само у лабораторијским условима. У ствари, тај молекул је толико редак да никада пре није био откривен у атмосфери неке планете у Сунчевом систему. Он може бити стабилан једино у међузвезданом простору, а занимљив је и по томе што може бити грађевни материјал за сложеније органске молекуле из којих би једног дана могао настати живот.
Титан је већ сада ризница хемијских активности. Азот и метан се распадају на сунчевој светлости, што покреће каскаду хемијских реакција. Могу ли те реакције резултирати животом, питање је које већ неко време мучи научнике.
„На Титан гледамо као на свемирску лабораторију у којој можемо посматрати хемијске процесе сличне онима на древној Земљи када се тек јављао живот”, рекла је астробиолошкиња Мелиса Трејнер из Насиног института Годард за свемирске летове. Она је једна од водећих стручњака који ће истраживати Титан помоћу сонде Dragonfly која би требалo да буде лансирана 2027. године, пише ScienceAlert. „Тамо ћемо тражити веће молекуле од C3H2, али морамо знати шта се догађа и у атмосфери да бисмо разумели хемијске реакције иза настанка сложених органских молекула који касније падају на површину”, казала је она.
Чудан молекул
Циклопропенилиден, који чак и Насини стручњаци описују као „врло чудан мали молекул”, не опстаје дуго у атмосферским условима јер лако и брзо реагујр са околним молекулима, стварајући друга јдињења. Након што уђе у реакцију с другим молекулима, престаје бити циклопропенилиден. У међузвезданом простору нема много молекула; гас или прашина који се налазе у њему обично су врло хладни и дифузни, што значи да тамо нема превише реакција да циклопропенилиден може остати у својој оригиналној форми.
Титан пролази испре д Сатурна (NASA)
Но, Титан не наликује међузвезданом простору. Има знатно кише и угљоводоничних језера и атмосферу која се претежно састоји од азота, с нешто мало метана. Сама атмосфера је четири пута гушћа од Земљине (којом такође доминира азот). А најзанимљивије је то да научници сматрају да се испод ледене површине Титана скрива огроман океан слане воде.
Ризница молекула
Планетарни научник Конор Никсон и његове колеге из Годардовог института за свемирске летове у саставу НАСА 2016. године помоћу телескопа Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) истраживали су атмосферу Титана и тражили органске молекуле. У горњој атмосфери месеца, високо изнад његове површине, открили су непознати хемијски потпис. Kада су потражили његов хемијски профил у бази података, схватили су да се ради о циклопропенилидену. Логично је да се тај молекул налази у горњој атмосфери јер је он на том подручју најређи, али је још увек мистерија зашто опстаје само на Титану, а не и у атмосфери неке друге планете.
„Kад сам схватио да се ради о циклопропенилидену, прва помисао ми је била: Па, ово је стварно неочекивано”, рекао је Никсон. „Титан је јединствен у Сунчевом систему. Изгледа да се ради о ризници нових молекула”, додао је он. Циклопропенилиден је од посебног интереса за научнике јер се ради о такозваном прстенастом молекулу код којег су три атома повезана у прстен. Иако се за сада не зна има ли циклопропенилиден неку биолошку улогу, нуклеобазе ДНK и РНK темеље се на сличним прстенастим молекулима.
Титан је већ сада ризница хемијских активности. Азот и метан се распадају на сунчевој светлости, што покреће каскаду хемијских реакција. Могу ли те реакције резултирати животом, питање је које већ неко време мучи научнике.
„Покушавамо открити може ли Титан подржавати живот”, рекла је геолошкиња Розали Лопес из Лабораторије за млазну пропулзију под окриљен НАСА. „Желимо сазнати која једињења из атмосфере долазе на површину, а затим могу ли се она пробити кроз ледену кору и стићи у подземни океан”, додала је она.
Истраживање под називом Detection of Cyclopropenylidene on Titan with ALMA објављено је у часопису The Astronomical Journal.
(Извор Индекс)
