Космогонију капитела православни СлоВени данас изражавају у облику најлепшег духовног капитела – петокуполног крстообразног храма. Милиони туриста, руских и страних, који дођу пред Покровски саборни храм толико су очарани његовом лепотом да и не примете да је основа те сложене композиције врло једноставна.
Проф. др Божидар Митровић
Русија има најлепше храмове који су очували космогонију древних СлоВена. Сваки од њих је различити, али сваки има уловљену лепоту, складност и космогонијску снагу. На Западу чак постоји много разматран појам тајна руског храма. У чему је његова тајна?
Чувени римски архитекта и инжењер Витрувиј у I векуп.н.е. у раду „Десет књига о архитектури” (De architectura libri decum) тврдио је да je Грк Калимах сачинио коринтски капител када је угледао корпу за храну уплетену листовима аканта (Emily Cole The Grammar оf Architecture). Ово је апсолутно нетачно и не може се од младих тражити да развију свој таленат на основу јадне и нелогичне, империјалне легенде којом је успостављена територијална култура, на основу које су Латини присвојили историју и културу Русије као вечне персоналне, родоверне цивилизације толерантности различитости.
У књизи: „КолоВени/СлоВени и континуитет културе и права”, на основу најновијих научних истраживања, изнео сам доказе да je капител настао из мировозрења (погледа на свет) древних СлоВена/КолоВена епохе Лепенског вира и Винче: „Све je Коло” јер је пресек капитела изражавао и изражава Коло:
- круг на дорском капителу, а исто то у облику
- два равнострана крста који на коринтском капителу садрже:
- Крст Сунца, који се завршава на спољном/видљивом делу цветом и
- Крст мајке Земље, који прелази у Волуту.
Примитивни али мудри људи Лепенског вира су својим стаништем у облику азбучног А односно Аз одредили и пратили ПраИзвор, ПраПочетак Сунце које даје Вид па су уочили да се то неједноставно кретање Мајке Земље и Сунца одражава у дрвету у облику годова (једнина је год, одакле и немачка реч Gott и енглеска реч God), чиме су уловили божанску, како бисмо данас рекли еколошку, лепоту дрвета и почели да граде у Винчи прве храмове – домове своје.
У свим језицима у Европи стуб, па и у оним језицима којима се у Великој Британији користи само неколико људи, стуб се каже КОЛОна, осим у српском језику где је смисао и потекао и очувао се у колу као националној игри посвећеној радости Сунца и мајке Земље, мушког и женског пра почетка.
Исту ту космогонију капитела православни СлоВени данас изражавају у облику најлепшег духовног капитела – петокуполног крстообразног храма. Милиони туриста, руских и страних, који дођу пред Покровски саборни храм толико су очарани његовом лепотом да и не примете да је основа те сложене композиције врло једноставна. Она садржи КОЛО:
о Четири велике куполе су постављене у облику крста који представља Сунце, док
о Четири мале куполе образују мали крст који представља кретање Мајке Земље око свога чеда Сунца.
Тако да се и на овом храму види континуитет слоВенске/колоВенске културе од Лепенског вира и Винче (па и Горње Винче, данас у Републици Српској). Најтеже је у свему томе достићи ту божанску једноставност коју су људи Винче понели и оставили нам као узор, када су видевши да се то коло одражава на пресеку дрвета у виду ГОДова почели да граде куће од дрвета.
За оне који су „неверне Томе”, и не верују да је Покровски саборни храм Божје Мајке Коло и знак воскреса природе, ИВан Велики (Grosse/Грозни) и градитељи, који су по његовом налогу воздвигли овај храм, освештан 1461. године од рођења Христа, оставили су нам на своду улаза још неколико сведочанстава вечног васкрса природе: знак из којег су настала српска огњила, савремено речено српска оцила.
Нисам архитекта и не дајем решења; нисам свештеник и не носим истину, јер се истина као вера у њу сазнаје у храму. Моје је да младе па и старе архитекте упутим како да изађу из те очигледне витрувијевско-калимаховске обмане, и да схвате генијално једноставну покретачку снагу мировозрења древног периода људске историје када се зародила култура и архитектура.
А када младе архитекте Русије схвате да је то дело њихових и наших заједничких предака, онда ће лако сами и самостално одредити архитектонски облик Русије. Да ли ће то бити обнова огромних простора и враћање простору мајке Земље и обнови руске крестјанске деревње/села или ће се винути чеду Сунцу, небу под облаке, они ће непогрешиво знати да одреде, јер ће у тим чињеницама осетити дух Русије. А он је испитан хиљадама година. И то је образ Русије. Само морају имати слободу да верни традицији искажу ту лепоту у новим материјалима. Јер су и Винчанци, освајајући нове просторегде су их звали и Феничани, дух свог кола, односно влакна дрвета, од којег су градили своје бродове са плитким газом, исказивали у камену у виду канелура.
Они треба да упознају порекло структуре највише грађевине у московском Кремљу, КолоКољне/звоника Ивана Великог, који:
- У целости понавља цртеж који се налази лево на Гривни из Дрмна, што и јесте знак Аз, односно круг/прапочетак и два Сунчева зрака као представа Духа Божијег који је на Идолу из Кличевца приказан у виду Аза, сукње као рађања,
- Спојени тлоцрти/основе првог и другог јаруса/спрата овог звоника понављају десни цртеж на Гривни из Дрмна односно дају приказа КолоДара са четири ГОДишња доба односно каленДар.
Основа и смисао Покровског саборног храма као израз Кола, као васкрса природе (јер је целокупан храм осликан у цетовним орнаментима) очувала се:
а) Не само на кнемиди, до-античне (за)штитне подколенице ратника из Горње Винче.
б) У народној уметности руског народа на северу Русије у области Северне ДВине коју по селима очувања називају народном промысле и искусстве Борецк-а и Мезењ-ска уметност (Архангелска област), а такође у Швајцарској где је очувана латинизована форма назива КолоВенија (HelVetija), што је синоним назива РасСија/Русија. Очувано је чак на средњевековним картама где се тај простор Ruthenia/Рация, што и значи Русија, јер је на пример у Давосу свака трећа кућа исцртана знацима које и данас чува племе у Црној Гори – шестан, односно једно од најраспрострањенијих презимена на Балкану Шестан:
У околини реке Северне ДВине, где је хришћанство дошло касно, свако село
другачије осликава Коло (круг – ГОДишњу/божанску снагу кретања Земље око свога чеда Сунца)
Српским архитектима предстоји да се лате Лепенског вира и Винче, како их је на то упућивао далеко пре мене архитекта професор Предраг Пеђа Ристић који је докторирао у Грацу са радом „Реконструкција праисторијске архитектуре Лепенског Вира”, па нова открића потврђују да је упутио на прави пут.
За вечите сумњалице који су по својој природи и кућном васпитању римски контролори опредељени да се не обнови знање о историји Рас (рода првобитног а не некаквог митског града), упућујем на др Анатолија Кљосова, некадашњег гостујућег професора Универзитета Харвард, који каже: „Чланови рода најстаријег хаплотипа R1a1 (Словени) су живели на Балкану пре 12 хиљада година. Кроз двеста и нешто покољења изашли су на источноевропску равнину, где су се пре 4.500 година појавили преци савремених Руса и Украјинаца рода R1a1. Кроз још петсто година односно пре 4.000 година они, Прасловени, изашли су на Јужни Урал.”
