Особине резултујућег магнетног поља зависе од распореда, јачине и фреквенције напајања. Користећи његову матрицу, описаћу неколико огледа са Теслним обртним магнетнимпољем.
Мр Митар Бороја
Електромагнети који се напајају асинхроно називају се Теслини електромагнети. Особине резултујућег магнетног поља зависе од распореда, јачине и фреквенције напајања. Ако се Теслини електромагнети поставе радијално по кружници, онда се добије Теслино обртно магнетно поље (у даљем тексту Т.о.м.); уколико се поставе дуж праве линије, добије се Теслино линеарно магнетно поље (Т.л.м.); у случају да се поставе сучелно, онда се добије Теслино осцилаторно магнетно поље (Т.ос.м.).
Теслино јаје у Теслином
обртном магнетном пољу
ротира у смеру обртног магнетног
поља, а на подлози супротно.
Предавање Николе Тесле 16. маја 1888. године у Америчком институту електроинжењера у Њујорку било је посвећено полифазном систему: производњи, преносу, дистрибуцији, трансформацији електричне енергије у механичку асинхроним моторима, мрежним и мерним трансформаторима. Користећи његову матрицу, описаћу неколико огледа са Т.о.м. пољем.
Ротација Земље
Познато је да у Т.о.м. пољу комади од електропроводљивих материјала ротирају. Од тих огледа најпознатији је тзв. Теслино јаје које ротира по правилима ротације зврка, тј. тежи део нагоре. Поред тога Теслиним јајетом се демонстрира Земљина ротације (удесно) и Земљина револуција (улево), јер и Теслино јаје у Т.о.м. пољу ротира у смеру обртног магнетног поља, а на подлози супротно.
Ако се електропроводник у чврстом стању постави у облику ротора са осовином и лежајевима у Т.о.м пољу, онда се добије Теслин индукциони електромотор познат под именом асинхрони електромотор („Мотори које сам сада израдио били су тачно онакви какве сам их замислио”). Теслиним индукционим електромоторима започета је Друга индустријска револуција.
Заменом ма које две фазе при улазу у трофазни електромотор, мења се смер ротације електромотора. Међутим, мање је познато да се трофазни електромотор кочи, тј. зауставља када се напајање у раду прикључи према слици 1.
Где су R, S и Т – фазе, B1 и В2 – диоде, М – трофазни електромотор.
Ако се у Т.о.м поље унесе електропроводљив течни флуид и оно ће се ротиратри асинхроно. При ротацији флуида (жива, плави камен, отопљено сребро, платина…), његова површина поприма сферни облик. Сферни облик зависи од положаја Т.о.м. поља, јачине наставака полова и фреквенције. Одређеним наведеним параметрима може се одредити сферни обвлик и мењати жижна дужина.
Исти уређај може се
користити као миксер
за неке флуиде који се
теже мешају (вода и уље).
То је нашло примену у ласерској техници при изради оптичких резонатора. Поред тога, ако би ласерски сноп прогорео површину сферног огледала, она се при ротацији регенерише.
Левитациона сила
При ротацији електропроводљивог флуида у Т.о.м пољу јавља се депресија на средини површине, а та појава се користи за конструкцију вакуум система и за конструкцију тзв. депресивних пумпи. Левитациона сила која се јавља због центрифугалне силе на зидовима посуде може се користити као сеператор хетерогених отопина на тај начин да се отвори поставе на различите висине, тј. индукционе пећи се не мораји навијати.
Међутим, ако се на месту ротора угради Архимедов завртањ, онда би електропроводљиви флуид на једној страни дуж завртња стварао притисак, а на другој страни потпритисак.
Ротацијом електропроводљивог флуида (отопина плавог камена) у Т.о.м. пољу може се вршити заштита семена житарица, на пример пшенице. На исти начин могу се заштитити неки метални предмети. Исти уређај се може користити као миксер за неке флуиде који се теже мешају, као што су вода и уље. Он омогућује и да се добије магнетна вода која има широку примену у пољопривреди, медицини, ветеринарству, грађевинарству, бродоградњи итд.
Описани уређај може употребити и за миксовање различитих гасова, што се користи код гасних ласера.
Теслиним обртним пољем се може ротирати раван поларизованог електромагнетног таласа у оптички активним материјалима. На тај начин се добија ротациони Фарадејев ефекат.
Ако би се Теслим индукциони електромотор неком другом погонском машином погонио већом брзином од Теслиног обртног магнетног поља, онда би он радио као Теслин асинхрони генератор, тј. део уложене механичке енергије одавао би мрежи која га напаја. При уградњи кондензатора према сл. 2. после искључења са мреже асинхрони мотор би самостално наставио да ради као генератор.
Где су R, S и Т – фазе напајања, C1, C2 и C3 – кондензатори, а G – генератор.
Када би се уместо ротора генератора од чврстог материјала ротирао електропроводљив флуид већом брзином од Теслиног обртног магнетног поља,
Теслин индукциони генератор би радио као Теслин индукциони генератор без механичких покретних делова. Додуше, покретан би био само флуид.
