Нова справа коју су смислили научници, инспирисани ни мање ни више него крими серијама, могла би да помогне да се спречи пракса нарушавања природног баланса и угрожавања врста које су ионако рањиве.
Ако сте некада гледали неки документарац о животу у дивљини, онда вам је вероватно позната сцена како се тек излегла корњача свим снагама бори да се кроз песак пробије до воде, док предаторске морске птице круже изнад ње, вребајући је. Kада стигне до воде, највероватније се несвесно насмешите, јер су та мала бића пребродила први изазов у мору оних који их чекају.
Идеја о убацивању јаја-мамамаца родила се пре неколико година, као одговор Агенције САД за међународни развој у њеном покушају да детектује транзитне кријумчарске руте у природи.
Али, у Централној Америци то није прво искушење с којим се корњачице суочавају. Многа јаја морских корњача, више од 90 одсто на неким плажама, никада не дочекају да се из њих излегу младунци. Kраду их кријумчари и односе у градове, односно ресторане, где слове за деликатес у којем воле да уживају најопаснији предатори на земљи – људи.
Истраживачи су почели да сакривају GPS направе у лажна јаја корњача, да би пратили пут кријумчара од плаже до трпезе, и у првом тесту нове технологије, показало се да потпуно функционише.
Нова справа коју су смислили научници, инспирисани ни мање ни више него крими серијама, могла би да помогне да се спречи пракса нарушавања природног баланса и угрожавања врста које су ионако рањиве. Истраживачи су почели да сакривају GPS направе у лажна јаја корњача, како би пратили пут кријумчара од плаже до трпезе, и у првом тесту нове технологије, показало се да потпуно функционише, пише ScienceAlert.
„Наше истраживање је показало да смештање мамца (тј. лажног јајета) у гнездо корњаче није угрозило ембрионе, а мамац је радио”, рекла је биолог Хелен Физи са Универзитета Kент у Британији. „Показали смо да је могуће пратити илегално уклоњена јаја од плаже до корисника, што је потврдила и наша најдужа рута праћења дуга чак 137 километара”, додала је она.
Идеја о убацивању јаја-мамамаца родила се пре неколико година, као одговор Агенције САД за међународни развој у њеном покушају да детектује транзитне кријумчарске руте у природи. Научници су користили мамце како би неко време шпијунирали животиње, попут робота у облику пингвина на Антарктику, лажних беба горила у Африци, чак и јаја разних врста. То је омогућило научницима да истражују понашање животиња у њиховом природном окружењу, мислећи да их нико не посматра.
Инспирисана телевизијским крими серијама, конзерваторка Kим Вилијамс Гилен помислила је да, ако би мамци били довољно уверљиви, могло би помоћу њих да се уђе у траг кријумчарима. У серији „Чиста хемија” (Breaking Bad), DEA (Управа САД за сузбијање наркотика) поставила је GPS уређај у цистерну са хемикалијама да би видела ко је њихов крајњи прималац. „У једној епизоди ,Доушника’ (The Wire), полицајци су поставили аудио снимач у тениску лоптицу да би снимали осумњиченог дилера дроге. Јаја корњача у основи изгледају као пинг-понг лоптице, и желели смо да сазнамо где одлазе, спојили смо ове две идеје и добили смо лажна јаја – InvestEEGator (egg – јаје на енглеском, investigator – истражитељ)”, каже Вилијамс-Гилен.
Корњачина јаја (Wikimedia/Dawsey Sarah)
Да би испитао нову технологију, тим је поставио 101 реалистични мамац у гнезда морских корњача на четири плаже у Kостарики. Радило се о куглицама у облику корњачиних јаја, израђених тродимензионалним (3D) штампачем и офарбаних да делују реалистично, у које су постављени GPS уређаји, намештени да одашиљу сигнал на сваких сат времена. Све у свему, постављено је по једно лажно јаје по гнезду, имајући у виду да кријумчари углавном узму сва јаја која затекну.
Чињеница је да се корњачина јаја краду јер има много љубитеља тог деликатеса и, стога, многи сматрају да ће борба са њиховим кријумчарењем бити мукотрпна.
Првобитни циљ није био да се пронађу кријумчари, већ да се уђе у траг ланцу снабдевања и открије где и како сва та јаја завршавају. Чињеница је да се корњачина јаја краду јер има много љубитеља тог деликатеса и, стога, многи сматрају да ће борба са њиховим кријумчарењем бити мукотрпна. Људи већ дуго једу корњачина јаја и имајући у виду да је људска популација много бројнија од популације морских корњача, неконтролисано кријумчарење може да доведе до њиховог истребљења.
Познат пример из наше близине су корњаче карета-карета, са острва Закинтос у Јонском мору. Иначе, ова врста живи и у Атлантском, Тихом и Индијском океану. Обично су око 90 сантиметара дуге, а познати су и примерци који су достигли дужину од чак 280 сантиметара. Одрасла корњача је тешка око 135 килограма, али постоје примерци тешки и преко хиљаду килограма.
Ове у нашем медитеранском комшилуку лети полажу јаја на плажама у заливу Лаганас на Закинтосу, и постоје читави делови тих плажа на којима су волонтери из целог света обележили њихова гнезда, да би их заштитили од бахатих туриста. Закинтос је веома популарно острво међу младим британским и српским туристима, па је знало да се деси да неки од њих када се напију просто ишутирају и изгазе јаја, ни не приметивши их. Иако код тих младих људи често не постоји потреба да једу корњачина јаја или да намерно уништавају гнезда ових специфичних великих корњача, чији је животни век између 40 и 65 година, а полну зрелост достижу између седамнаесте и тридесете године, грчке власти су веома строге када ухвате некога ко је уништио гнездо карете-карете, која данас, нажалост, спада у угрожену врсту.
Пре неколико година је забележен случај једног младог британског туристе, који је пијан ишутирао неколико гнезда ових корњача, па су му грчке власти забраниле улазак у Грчку на 10 година, уз високу глобу коју је морао да плати.
(Извор Н1)
