TESLIANUM

U TAJNOM SKROVIŠTU

Vilijam Terbo (Vikipedija)

Pisma su deo arhive skrivane 60 do 70 godina i ponovo su pronađena 2003. godine.

EKSKLUZIVNA ISPOVEST VILIJAMA TERBA

(drugo od tri nastavka)

Gde su pisma do sada čuvana?

– U ovom trenutku ne želim da otkrivam mesto. Ona su deo arhive koja je bila skrivena 60 do 70 godina i ponovo su pronađena 2003. Meni su postala dostupna zbog ličnog ugleda i porodičnih veza s Nikolom Teslom i, naravno, položaja u Teslinom memorijalnom društvu. Vlasnik pisama svestan je njihove istorijske važnosti i materijalne vrednosti.

Šta je to nadragocenije u sadržaju?

– Tri stvari se izdvajaju u sadržaju i stilu pisama: potpuno vladanje svim pojedinostima tehničkih pitanja koja su postavljena, diplomatija i dostojanstvo u odgovarima, čak i kada je suočen s nepraktičnim ili čudnovatim zamislima ili predlozima, i vrhunski engleski, iako ih je pisala ličnost kojoj je on bio četvrti ili peti jezik i koja je došla u Ameriku pre manje od deset godina.

Ako govorimo o Teslinim vladanju tehnikom i diplomatiji, zaključio sam da je on imao u glavi celokupan i konačan izgled hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, od samog početka pre 1893. godine, a možda i ranije. U njegovim pismima krije se pažljivo vođenje Adamsa do rešenja koje će biti najuspešnije za sve strane u tom poduhvatu.

Tesla je bio svestan gigantskog skoka napred koji predstavlja Nijagarina hidrocentrala i da je Adamsov ugled neprestano izložen opasnosti (Vestinghausovi generatori dostizali 5.000 konjskih snaga svaki u vreme kada je najveći u upotrebi imao 150, a transformatori su mogli da barataju sa 1.250 konjskih snaga da su tadašnji dosezali najviše deset). Tesla nije nipodaštavao predloge drugih, već im se suprotstavljao boljim rešenjima. Objašnjavao je i branio sve prednosti svojih patenata (prodatih Džordžu Vestinghausu) i kako preimućstva suparničkih neće ometati Adamsov sistem upravljanja. Da bi zadovoljio Adamsove finansijske ciljeve, Tesla je često naglašavao uštedu bakra i prostora ili učinak koji proističe iz rešenja što ih je predlagao.

Kada se ima u vidu njegov pisani engleski, mogu samo da kažem da se takav stil i kompetencija danas retko sreću u tehničkom (ili društvenom) pisanju. Oni nas podsećaju na divna prohujala vremena dopisivanja koja su gotovo sasvim na izmaku – potisnuli su ih oskudno obrazovanje, beleške i elektronska pošta.

Stanko Stojiljković

(Politika, 21.2.2005)

Sutra: Potraga za nacrtima

Ključni datumi

Pitanja Vilijamu Terbu tiču se pisama koje je Nikola Tesla napisao Edvardu Dinu Adamsu 1893. – 9. januara, 2. i 6. februara, 12, 21, 22. i 26. marta, 11. maja, 27. jula i 6. septembra. Ostala imaju datum 9. avgust 1894, 2. i 17. jul i 19. avgust 1895. godine, ali se samo usput dotiču sadržaja onih iz 1893.

Ključni datumi za postavljanje postrojenja na Nijagarinim vodopodima, neophodni za razumevanje pisama:

Četvrtog oktobra 1890. počelo kopanje hidrauličnog tunela za postrojenje. U to vreme još nije odlučeno kojom će se tehnologijom stvarati snaga. Elektricitet je bio samo jedan od načina u konkurenciji.

Godine 1893. Svetska izložba u Čikagu. Ugovor za osvetljenje izložbe alternativnom strujom (AC) dobio Džordž Vestinghaus koristeći patent Nikole Tesline iz sredine 1892. To je bilo najvažnije prikazivanje Teslinog/Vestinghausovog polifaznog AC sistema koje ga uvrstilo u nadmetanje za projekat Nijagarini vodopodi.

Šestog maja 1893. Međunarodna Nijagarina komisija izabrala je elekticitet za obezbeđenje snage. Teslin/Vestinghausov AC sistem bio je jedini među takmičarima.

Oktobra 1893. „Katarakt konstrakšn” kompanija obznanila je da je izabrala „Vestinghaus elektrik i manufekčering” kompaniju za graditelja elektrane i generatora i „Dženeral elektrik” za izgradnju prenosne linije od Nijagaranih vodopada do Bafala, udaljenog oko 42 kilometra (koristeći Teslin patent na osnovu licence).

Devetnaestog  jula 1896. Tesla je prvi put posetio Nijagarine vodopade. U pratnji Džordža Vestingausa, Edvarda Dina Adamsa i drugih dostojanstvenika, pregledao je gotovo završenu elektranu.

U ponoć 11. novembra 1896. sistem je počeo da prenosi AC električnu energiju do Bafala.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar