Мушкарац (30) из САД скувао је чај од „чаробних гљива” и убризгао га у своје вене. Неколико дана касније завршио је на одељењу хитне помоћи с колонијом гљива која му је расла у крви.
Дотични је провео 22 дана у болници, од тога осам дана на интензивној њези. Имао је мултисистематско пригушење органа. Kасније је пуштен из болнице, али је још увек на дуготрајном режиму антибиотика и антифунгалних лекова, стоји у студији случаја која је објављена 11. јануара у часопису Journal of the Academy of Consultation-Liaison Psychiatry.
Псилоцибинске гљиве садрже психоактивна једињења псилоцин и псилоцибин. Познате су и под називом „чаробне гљиве”, па се сматрају психоделичном дрогом.
Из инцидента се није сазнало може ли убризгавање текућине од гљива изазвати дугорочне психоактивне учинке, као што се понекад догоди након оралног узимања психоделичних гљива. Примерице, у неким ретким случајевима након узимања гљива може доћи до халуциногеног перзистентног поремећаја перцепције (HPPD), где корисник доживљава живописне епизоде халуцинација дуго након пробања гљива, пише ScienceAlert. Псилоцибинске гљиве садрже психоактивна једињења псилоцин и псилоцибин. Познате су и под називом „чаробне гљиве”, па се сматрају психоделичном дрогом.
Лекари са Creighton University School of Medicine описали су случај неименованог 30-годишњака који је себи у крв убризгао чај од гљива да би ублажио симптоме биполарног поремећаја и зависност од опиоида. Чланови његове породице приметили су да је престао да редовно узима лекове и да је често имао епизоде депресивних и маничних стања.
Поменути је на интернету прочитао да халуциногена средства, попут ЛСД-а и псилоцибинских гљива, могу имати позитиван терапијски учинак и одлучио је скувати чај од чаробних гљива. Текућину је филтрирао помоћу памучног тампона, а затим ју убризгао у тело. Следећих дана постао је летаргичан и било му је зло, а кожа је почела жутети. Убрзо је добио пролив и почео повраћати крв.
Kада га је породица пронашла у таквом стању, одвела га је на одељење за хитне случајеве. Лекари су уочили да се чудно понаша, да је збуњен и да због промењеног менталног стања не може учествовати у разговору. Убрзо су почели да му отказују органи, укључујући јетру и бубреге, и пребачен је на интензивну негу. У крви је имао бактеријску инфекцију микробом brevibacillus и гљивичну инфекцију сојем Psilocybe cubensis – што значи да је „чаробна гљива” сада расла у његовој крви. Psilocybe cubensis је једна од најпознатијих и најчешће коришћених псилоцибинских гљива.
Лекари у студији кажу да постоје назнаке да псилоцибин може лечити депресију и анксиозност, али напомињу да се у том случају ова супстанца мора узимати у контролисаним условима и под надзором лекара.
Овоме тридесетоодишњаку се након отказивања органа почела скупљати течност у плућима, па је неко време био на респиратору. На сву срећу, терапија лековима је деловала, пацијент је преживио критичне тренутке и отпуштен је из болнице. Лекари у студији кажу да постоје назнаке да псилоцибин може лечити депресију и анксиозност, али напомињу да се у том случају ова супстанца мора узимати у контролисаним условима и под надзором лекара.
Према извештају часописа Neuropharmacology из 2018, научници су у већини истраживачких студија испитаницима давали псилоцибин у облику таблета, а у неколико случајева и интравенским путем. Али тада су давали инјекције у строго контролисаним дозама, а у њима није било гљива, већ само једињење псилоцибин, које није активно у том смислу и не може се размножавати у нашем телу.
Kада људи желе рекреативно да конзумирају чаробне гљиве, често их спреме у облику чаја или их једу сирове или осушене. Знају да их ставе у капсуле или обложе чоколадом, али никада их не убризгавају директно у крвоток. Након конзумације ових гљива долази до измењене перцепције и расположења, што понекад код корисника може изазвати тескобу, страх и збуњеност, аои повишени крвни притисак, повраћање, главобоље и грчеве у желуцу.
(Извор Индекс)
