У Пекингу ће се, од 13. до 20. августа, одржати 24. Светски филозофски конгрес, у организацији Међународне асоцијације филозофских друштава (FISP).
Главна тема (мото) скупа је „Учити да би се био хуман”, а био би то овога пута позив учесницима да „истраже димензије људског пред изазовима које искушава човечанство”. Имајући у виду управо богато филозофско наслеђе у оквиру различитих цивилизација и култура током миленијума до данас, а што би – по речима организатора – могла она да оствари кроз плодну интеракцију с свим другим дисциплинама, како друштвеним, тако и природним. Чинећи то дакако у „моралном кључу”и у перспективи толеранције међу појединцима и народима и очувања мира у свету.
Народна република Кина, као земља с једном од најдужих културних традиција (филозофском, религијском и другим), искусила је последњих деценија и сама дубоке противуречности у свом друштвеном развоју: плансака привреда, па потом тржишна економија, социјалистичко уређење насупрот државном капитализму, једнопартијски систем „у оквиру”демократијеи друго, да њена економија данас ипак буде међу две прве у свету. Утолико овога пута и главни град Пекинг историјски и географски нуди повољан оквир за свеобухватан дијалог филозофа на планетарном нивоу о глобалним изазовима данашњице, једнако као и о резултатима самих филозофских наука данас, на свих пет континената света.
Рецимо и то да је у оквиру рада конгреса
Универзитет у Пекингу организовао
семинар о Карлу Марксу, а поводом
двестоте годишњице од његовог рођења.
Предвиђено је да се рад конгреса одвија у оквиру 5 пленарних седница, 10 симпозијума, 99 секција по областима, односно, бројних округлих столова и студентских сесија. Занимљиво је да су на прошлом скупу у Атини (2013.) ове бројке биле мање: 4 пленарне седнице, 7 симпозијума, 75 секција. Као што и сами називи, рецимо, тема за пленарне седнице упућују унеколико како се померао глобални филозофски интерес између два научна скупа. Наиме, на оном у Атини су били то: филозофски метод, филозофија и науке, филозофија као практична мудрост и филозофија и јавност, да овога пута буду налазимо. ја, заједница, природа, духовност и традиција. Или, пак, кад је реч о областима, пажњу филозофске јавности би сад имале да привуку, рецимо: космополитизам, филозофија информације, африканска (има се у виду дијаспора) филозофија, филозофија урођеничких култура, филозофија породице, филозофија аргументације и дигиталне културе, филозофија саветовања и терапије и др., а којих није било на прошлом конгресу.
Предвиђено је и да филозофска друштва одрже састанке у оквиру својих редовних активности. Рецимо и то да је у оквиру рада конгреса Универзитет у Пекингу организовао семинар о Карлу Марксу, а поводом двестоте годишњице од његовог рођења. Иначе, прво предавање на пленарној седници, после свечаног отварања, одржаће професор Ханс Јулиус Шнајдер (Универзитет у Потсдаму) под називом: „Може ли позивање на духовност да премости културне и религијске разлике?”
Сви су изгледи да ће по броју учесника ово бити рекордан скуп светских филозофа, утолико што се одржава он у Олимпијском селу или пак што ће свечано отварање бити у Великој народној скупштини (Тргу Тијенанмен), која може да прими до 10.000 учесника. Поменимо и то да се светски филозофски конгреси одржавају сваке пете године и да је први од био 1900. у Паризу. (Били су присутни на њему Бертранд Расел, Анри Бергсон, Анри Поенкаре и други).
Др Милан Тасић
