Kоји српски владар је преминуо исте године кад и чувени монголски освајач?
Историја се у школама најчешће учи – у недостатку бољег израза – рећи ћемо, праволинијски. Ретко се (у формалном образовању) повлаче паралеле и осврће на занимљивости. То је необично, јер управо су те историјске коинциденције, сусрети и обичаји оно што изазива осећај који буди даљу радозналост.
Владарске лозе, посебно када се укључне бочне линије, често знају да звуче замршено. Тако је и када се учи о српским средњовековним владарима Немањићима, Лазаревићима, Бранковићима… али када се једном похватају конци радозналост иде даље. Kо су били њихови савременици у светској политици? Ово су неке од најзанимљивијих подударности:
Ричардов савременик
Kолико пута сте прочитали роман, погледали филм или серију о енглеском краљу Ричарду Лавље Срце? Ричард I Лавље Срце је био син краља Хенрија II из династије Плантагенет и Елеоноре од Аквитаније, једне од најбогатијих, најитригантнијих и најмоћнијих жена тог периода.
Прича о њима је углавном позната и веома дуга и компликована. Хенри II и Елеонора су се развели, а Ричард је пошао са мајком у Аквитанију којом је касније владао. Након година политичких превирања и сплетки усмерених против његовог оца, успео је да заузме трон Енглеске.
Са Фридрихом Барбаросом и француским краљем Филипом II Августом био je вођа Трећег крсташког рата (док је био у походу енглески трoн је покушао да заузме његов брат Јован, познат као Јован без Земље, што је прича за коју сте такође чули).
Поједини историчари тврде да је надимак добио због храбрости, други пак кажу да је био изузетно суров, нарочито у преговорима са Саладином (оснивачем династије Ајубида). И да не бисмо даље компликовали уводећи нове догађаје и имена за која сте толико пута чули, овде ћемо открити ко је у средњовековној Србији био Ричардов савременик. Био је то Стефан Немања.
Стефан Немања, родоначелник династије Немањића и Ричард Лавље Срце умрли су исте године, 1199. Савременик монголских освајања Стефан Првовенчани рођен је око 1166. године и био је први крунисани краљ међу Немањићима. Био је други син Стефана Немање. Женио се Евдокијом Анђео и Аном Дандоло.
За време његовог живота крсташи су током Четврог крсташког рата 1204. године освојили и опљачкали Цариград (и чувене коње са Хиподрома однели у Венецију где и данас стоје на Цркви светог Марка). Један од вођа тог похода био је Енрико Дандоло чија је Ана била унука.
Џингис кан (Pexels)
Иако је и Дандоло стекао солидну славу, један други много моћнији освајач био је савременик Првовенчаног: Џингис-кан. Он је био оснивач и први велики кан Монголског царства, које је постало највеће светско царство у историји након његове смрти. Темуџин, како је гласило његово име на рођењу, умро је 1227. године исте оне у којој се упокојио и Стефан Првовенчани.
Кнегиња и освајачи
Један од најбруталнијих војсковођа свих времена, Тамерлан или Хроми Тимур, умро је на зиму 1405. године. Тамерлан је тврдио да је по очевој линији предак Џингис-кана (до данас је потврђено да је потомак монголских племена), а у своје време био је светски лидер и један од најспособнијх освајача. Био је оснивач Тимуридског царства, које је покорило Златну хорду и владало великим делом централне Азије и данашњег Ирана. Тамерланова освајања су тема за себе, али ипак једно је имало утицај на средњовековну Србију. Тамерланово ратовање са Османским царством.
Тамерлан је код Ангоре 28. јула 1402. године победио и заробио османског султана Бајазита и његову супругу, а српску кнегињу, Оливеру.
Легенда каже да је Тамерлан Бајазита држао у кавезу и тако га водио свуда са собом. Између осталог га је присиљавао да из кавеза гледа како га Оливера служи. Иако се препричавају, ове легенде нису историјски потврђене. Бајазит је умро у заточеништву, а Оливеру је Тамерлан ослободио без откупа захваљујући договору с њеним братом Стефаном Лазаревићем кога је, наводно, изузетно поштовао као великог и храброг ратника.
(Национална географија)
