УРОКЉИВО „ПЛАВО ОКО”

Повезаност погледа са овом клетвом објашњава се веровањем да су очи капија људске душе. Очи су речитије од усана, оне су глас срца и у њима се осликава наша душа.

Од давних времена у многим цивилизацијама постоје талисмани или амајлије ‒ предмети о чијим заштитним својствима и значењима говоре народна веровања. У западној култури потковица се често стављала изнад или поред врата и веровало се да доноси срећу. Народи који живе на Медитерану, на пример Грци, верују у амајлију коју називају „плаво око”. Турски народ верује у назар.

Назар је назив за амајлију у облику ока која носиоца штити од урокљивог погледа. Пун модеран турски назив састоји се од речи назар (урокљиво око) и бонџугу ‒ амајлиja. Назив потиче и од арапске речи назара (што значи поглед). Уз потковице, бели лук, вучји зуб, животињски рог, олово и камење, кристално плаво око једно је од заштитних симбола у тенгризму, старој религији туркијских народа.

Током своје историје човек је тежио да
помоћу магичних предмета порази утицај
злих сила, познато је да и монотеистичке
религије имају своје симболе.

Назар је чест призор у Турској, Сирији, Либану, Египту, Јерменији, Ирану, Авганистану, Грчкој, Ираку, Азербејџану и на Кипру, где се качи у кућама, канцеларијама, аутомобилима или се уклапа у накит и украсе. Типични назар се израђује од ручно прављеног стакла. Боје га у тамноплаву, белу, светлоплаву и црну боју, уз то правећи концентричне кругове или сузолике, елипсоидне облике. Понекад тамноплаву боју замењује златна. Еквивалент назара код семитских народа је хамса, док је код хришћана у питању крстић.

Назар (Википедија)

Током своје историје човек је тежио да помоћу магичних предмета порази утицај злих сила, познато је да и монотеистичке религије имају своје симболе. Амајлије са словима, бројевима и симболима задржале су се и до данашњих времена и у свакој култури и вери проналазимо један од тих симбола.

Зло око је веома присутно кроз историју. Помињано је у старом Египту, Грчкој и Риму, а такође се јавља у Старом завету, Курану и Шекспировим делима. Веровање у зло или урокљиво око највише је распрострањено на Блиском истоку и Медитерану, као и у деловима Северне Африке и Европе.

Урокљиво око представља специфичан тип
магијске клетве. Пре него што је наука
почела да расветљава узроке временских
промена, пошасти и других природних
несрећа, човек је за то кривио клетву.

Алан Дандес, фолклориста и професор антропологије на Калифорнијском универзитету, помиње симптоме урокљивог ока у својој студији „Зло око ‒ књига случајева”. Урокљиво око представља специфичан тип магијске клетве. Пре него што је наука почела да расветљава узроке временских промена, пошасти и других природних несрећа, човек је за то кривио клетву. Клетве, укључујући и зло око, биле су одговор на вековно питање ‒ зашто се добрим људима дешавају лоше ствари.

Алан Дандес (Википедија)

Повезаност погледа са овом клетвом објашњава се веровањем да су очи капија људске душе. Очи су речитије од усана, оне су глас срца и у њима се осликава наша душа. Популарни талисман израђен од плавог стакла, који је посебно на цени у Турској и Грчкој, сматра се моћним средством заштите од урока, али и злих погледа. Сматра се да легенда потиче још из периода старог Египта и Месопотамије, па не чуди што се тај симбол може наћи у многим домовима широм Сирије, Ирана, Либана, Ирака, Авганистана и Азербејџана.

Такође, сувенири познати по својим концентричним круговима не морају бити само плави, већ се могу наћи примерци у белој, црној или златној боји. Значење, наравно, остаје непромењено о којој год боји да је реч ‒ зло око доноси срећу, поставља се близу кућних врата (како би „одмерило” сваког посетиоца), а мајке широм Медитерана га обавезно стављају поред кревеца како би своје новорођенче заштитиле од завидних и потенцијално опасних погледа.

Ипак, најзанимљивији примерци назара могу се наћи управо у Турској. Осим најзаступљенијих амајлија које се израђују од ручно прављеног стакла, могу се наћи и читаве колекције накита, али и одећа с тим симболом, привесци за кључеве или украси за дом које треба ставити на видљиво место. Тајна је у „плавом камену” који је састављен од идеалне комбинације већ поменутог топљеног стакла, бакра, гвожђа, воде и соли.

(Александра Стојановић, ЦПН)