Резултати на тестовима интелигенције су све бољи, да ли су данашњи људи стварно све паметнији?
Од алгоритама који чине да налози на друштвеним мрежама функционишу до технологије за праћење разних параметара свакодневног живота у паметним сатовима, свет никада није изгледао тако технолошки напредан. Због тога би се могло претпоставити да су људи из генерације у генерацију све паметнији. Да ли је то стварно тако? Ово питање промишљају многи научници, посебно с обзиром на то да се у 20. веку просечан резултат на тестовима интелигенције широм света знатно повећао, посебно на Западу.
Пораст коефицијента интелигенције (IQ) износио је око три поена по деценији – што би практично значило да живимо с више генијалаца на планети неко икада раније. Ова тенденција раста у науци је позната као „Флинов ефекат” (по америчком професору Џејмсу Флину), чему су допринели боља здравствена нега, боља исхрана, доступност образовања, услови рада и развијена технологија. У 19. веку, на пример, индустријализација је произвела велике, пренасељене градове у којима су услови живота били ужасни, а смртност огромна. Али побољшање услова становања, здравља и бриге о деци, са све доступнијим образовањем и постепеним усавршавањем од крајње једноставних физичких послова до интелектуално захтевнијих, довели су до тога да људи живе дуже и здравије.
Истраживања сугеришу да постоји нешто као „градијент морталитета коефицијента интелигенције”, то јест да паметнији људи често живе дуже. Чак и у земљама које нису завршиле с постиндустријским развојем потврђују хипотезу да су приступ образовању, услови становања и квалитет исхране главни фактори који су довели до раста коефицијента интелигенције становништва. На пример, истраживање спроведено у подсахарској Африци открило је да тамо није дошло до појаве „Флиновог ефекта” јер бољи услови живота још нису доступни свима.
Међутим, последњих 30 година било извештаја да је дошло до смањења постигнућа на тестовима интелигенције у неким земљама. Зато се научници питају, да ли су људи стварно достигли врхунац интелигенције, пре свега на Западу? Да ли су све паметнији?
Коефицијент интелигенције или тестови интелигенције мере способност логичког мишљења и брзину употребе нових информација и логике. Тестови процењују краткорочно и дугорочно памћење кроз загонетке и тестирају способност особе да се присети информација. Иако се резултати на тестовима интелигенције већ неко време све бољи, истраживања говоре да може доћи до „обрнутог Флиновог ефекта”, да ће се тренд раста у будућности успоравати.
У Норвешкој, на пример, открило је да су мушкарци рођени пре 1975. године показали очекивани позитивни „Флинов ефекат” од три поена за сваку наредну деценију. Али код рођених после уочен је стални пад коефицијента интелигенције, што је на крају довело до седам поена разлике између генерација – утврђен је тренд пада од 0,2 поена годишње. И друге студије између 2005. и 2013. године, у Великој Британији, Шведској и Француској, такође су показале сличне резултате. Тешко их објаснити, али се претпоставља да су вероватно повезани с начином на који деца уче у школама.
Другачија настава
У посматраном периоду догодили су се велики помаци у погледу читања озбиљне литературе и учења напамет – технике меморисања засноване на понављању – на методе научног приступа решавању проблема који се сада користи у настави на западним земљама. Оне су „усредсређене на ученике”, а комбинују се са усвајањем социјалних вештина и тимским радом, уз подстицање ученика да развијају емоционалну интелигенцију. Укупан утицај овог приступа може да подстакне на ефикаснији рад, али мање наглашава појединачне вештине које се мере тестовима интелигенције. У том смислу, чини се да постојећи тестови интелигенције више нису меродавни.
Неки научници претпостављају и да су и ниски прехрамбени стандарди утицали на овај пад. Становништво се више храни, али погрешним намирницама. Миграције из сиромашних делова планете, заједно са, трендом да што неко има виши ниво интелигенције то има мање деце, такође су разматрани као један од могућих узрока овог пада.
(Извор РТС)
