Летња резиденција династије Обреновић, место окупљања елите и центар модних трендова. Старо здање је током 19. века уз Kапетан Мишино здање у Београду представљало је једну од најлепших и највећих зграда у Србији.
Двор Старо здање налази се у Буковичкој бањи у Аранђеловцу и представља један од најлепших примера архитектуре српског романтизма. Градњу је започео кнез Михаило Обреновић 1868. године, по пројекту минхенског ученика, архитекте Kосте Шрепловића. Старо здање је током 19. века уз Kапетан Мишино здање у Београду представљало је једну од најлепших и највећих зграда у Србији. Величанственост и елеганција Старог здања инспирисали су кнегињу Наталију да у Kнежевој сали у Старом здању организује балове, забаве и пријеме.
Игралишта за крикет, куглана и вештачко језеро за променаду сведоче о луксузности и престижу бање. Српска елита је свој боравак у бањи употпуњавала забавом, разонодом и шетњом кроз парковске стазе.
У прошлости Старо здање, раскошна грађевина романтизма, била је летња резиденција краљевске династије Обреновић. Саграђена 1872. године, од момента изградње, грађевина је својом величанственошћу импресионирала све који су је посетили. Првобитно замишљена као Скупштина Kнежевине Србије у којој би се одржавале седнице скупштине, репрезентативна грађевина је убрзо постала одмаралиште Обреновића. Њене одаје биле су богато украшене кристалним лустерима, краљевским завесама и луксузним намешјем. Убрзо је Старо здање постало симбол престижа, а Буковичка бања монденско место које су посећивали краљеви, кнежеви и српска елита.
Бања престижа
Буковичка бања се налазила близу престонице, због чега је релативно брзо постала омиљено одмаралиште београдског грађанства. Уживајући у нетакнутој природи, свежем ваздуху и лековитим изворима, Београђани су у бањи радо проводили своје слободно време. И владарска династија била је често виђен гост, што је допринело томе да се бања убрзано развије.
Осамдесетих година 19. века у бањи су се почеле градити прве приватне и луксузне виле. Власници тих вила били су Београђани, који су овде долазили са својим породицама и пријатељима да би се склонили и одморили од пословних обавеза и градске вреве. Игралишта за крикет, куглана и вештачко језеро за променаду сведоче о луксузности и престижу бање. Српска елита је свој боравак у бањи употпуњавала забавом, разонодом и шетњом кроз парковске стазе.
Плени лепотом
Старо здање је било најрепрезентативнија и највећа грађевина у унутрашњости Србије у 19. веку. Импозантна грађевина са 9.000 квадратних метара простора имала је преко 50 соба чије зидове су украшавале вредне уметничке слике. О њеној елеганцији причало се надалеко, док су балови и прославе својом блиставошћу увеличавале славу династије. Старо здање постало је центар модних трендова у коме су презентоване најлепше хаљине, шешири, костими и модни додаци. На овим забавама склапана су познанства, размењивали су се први љубавни погледи, а разматрана је и политика.
Било је то време гламура и сјаја Старог здања о коме се надалеко причало и препричавало. Иако је Старо здање 1906. године постало хотел, то није умањило његову ексклузивност и лепоту.
Kраљица Наталија, позната по својој елеганцији и лепоти, приређивала је отмене балове чији су гости били дворска елита. Пре него што је напустила земљу 1887. године, краљица је дане проводила у бањи играјући крокет и шетајући променадом.
„Долазак лепе краљице у наше место био је и сам по себи велики за све, па и за нас децу… Остајали смо по цео дан и без јела и без одмора јурећи по парку да је видимо и да јој се дивимо… У удаљеном делу парка је било игралиште за крикет где је она по неколико сати дневно играла ударајући кугле да прођу кроз мале, од гвоздене шипке направљене капије”, наводи Наталија Матић Зрнић (1880-1956) у својим дневничким записима.
Било је то време гламура и сјаја Старог здања о коме се надалеко причало и препричавало. Иако је Старо здање 1906. године постало хотел, то није умањило његову ексклузивност и лепоту. Напротив, хотел Старо здање постао је ново омиљено одмаралиште високог друштва и елите. Али онда је препуште зубу времена.
Иако симбол Аранђеловца, Старо здање је било реконструисано тек 1971. године. После неколико неуспелих приватизација хотела, 2019. године враћен је у власништво Општине Аранђеловац.
(Илустрације Завод за заштиту споменика културе Крагујевац)
(Извор Национална географија)
