Тим научника са МИТ-а (Масачусетски институт за технологију), у сарадњи са истраивачима са Универзитета Рајс из Хјустона, осмислио је технологију која омогућава да се виде предмети које не видимо, рецимо иза углова улица, зграда или заклоњене непровидним препрекама.
Технологија се зове Objects as Radiance-Field Cameras (објекти као камере с пољем зрачења, ORCa). Заснована је на коришћењу рефлексије сјајних видљивих предмета из окружења. Резултати истраживања објављeни су у студији ORCa: Glossy Objects as Radiance-Field Cameras.
Kао сензори се могу користити различите светле површине у околини, од стубова уличних лампи и саобраћајне сигнализације, делова зграда до ретровизора паркираних аутомобила или наочара случајних пролазника. Kако функционише виртуелни сензор? Рефлексије сјајних предмета и здања садрже вредне, а скривене информације окружења. На тај начин се претварају у сензоре (виртуелне камере). Ма која светла површина може постати сензор. Са тих предмета добијају се изобличене рефлексије које поменута технологија анализира и сакупља информације о удаљености, облику и карактеристикама (димензије, боја, текстура) невидљивих.
Тај задатак представља велики изазов, јер рефлексија зависи од геометрије предмета, својстава материјала, тродимензионалне и правца посматрања. Поред тога, он има своју специфичну боју и текстуру која се меша са рефлексијама. Рефлексије су, иначе, дводимензионалне пројекције тродимензионалног света, што отежава процену дубине. Истраживачи с МИТ-а пронашли су начин да превазиђу те изазове.
ORCa функционише у три корака. Први, фотографише се предмет с много тачака, снимајући вишеструке рефлексије на сјајној површини. Док се камера приближава, добија се велики број слика, од којих је свака снимљена из мало другачијег угла. У другом кораку софтвер заснован на вештачкој интелигенцији и машинском учењу мапира рефлексије (разбија рефлексију на површини на појединачне пикселе), што му омогућава да процени дубину. Анализирајући како се ти пиксели мењају један у односу на други на различитим сликама, софтвер је у стању да одреди не само облик предмета, него и његову боју и текстуру.
У трећем кораку се моделира тродимезионално окружење с тачке гледишта предмета. Моделирање рефлектоване сцене познато је као дефинисање поља петодимензионалног зрачења. С обзиром на то да је сцена представљена као петодимензионално поље зрачења а не као дводимензионална слика, корисник може да види скривене карактеристике блокиране угловима или непровидним препрекама. На основу тога се одређује правац и интензитет светлосних зрака који падају или се емитују са сваке тачке на сцени и утврђује колико је свака тачка удаљена од рефлектујуће површине, а и једна од друге.
Моделирање рефлектоване сцене познато је као дефинисање поља петодимензионалног зрачења. Ако је сцена представљена као такво поље, а не као дводимензионална слика, корисник може да види карактеристике које би, иначе, биле блокиране. Kада ORCa ухвати петодимензионално поље зрачења, корисник може да стави виртуелну камеру било где у сцени и синтетизује оно што би она видела. А може и да убаци виртуелне предмете у окружење или да промени изглед неког. ORCa технологији не захтева рефлектујуће површине с познатом геометријом и текстуром, за разлику од претходних.
Технологија би била идеална за спречавање судара или других несрећа у саобраћају. На пример, сјајна површина другог возила паркираног у близини предстојеће раскрснице могла би да пружи информације о возилима у попречној улици. Исто тако, док аутомобил пролази уском градском улицом одрази бочних ретровизора паркираних аутомобила могу помоћи возачу да види и оно што је скривено. Наравно, могла би да се примени код беспилотних летелица, поврећавајући им сигурност, поједностављајући навођење и дефинишући циљеве прецизније.
(PC press)
