Ембрион сисара први пут узгајан у вештачкој материци у Израелу. Према наводима истраживачког тима, људски ембриони би могли бити следећи – наравно, не без бројних нових етичких питања и недоумица.
Израелски научници успели су да одгаје заметак сисара ван материце женке. Утицај овог достигнућа могао би да буде огроман: од коришћења ембриона за узгој органа, до стварања бебе чији су биолошки родитељи истог пола. У лабораторији Јакоба Хане у Институту Вајзман ембрион миша расте у стакленој тегли. Према наводима групе израелских научника, ембриони мишева развијали су се у вештачкој материци чак 11 или 12 дана, што је око половине периода бременитости ових сисара, преноси портал Technology Review. То је рекорд у развоју сисара ван материце, а према наводима истраживачког тима, људски ембриони би могли бити следећи – наравно, не без бројних нових етичких питања и недоумица.
„Ово је база за друге врсте. Надам се да ће то омогућити научницима да узгајају људске ембрионе до пете недеље”, каже Јакоб Хана, биолог из Институата Вајзман, који је предводио истраживачки тим. Развој људских ембриона у лабораторији толико дуго у оквиру првог триместра, довео би науку у сукоб садебатом о абортусу. Професор Хана верује да би ембриони настали у лабораторији могли бити замена за ткиво добијено абортусом, а можда и извор ткива за медицинске третмане.
Ембриони мишева су умрли тек након што су постали превелики да би на описан начин могли да се снабдевају кисеоником, јер им је недостајало природно снабдевање крвљу које плацента обезбеђује.
Научни тим који је предводио професор Хана узгајао је мишје ембрионе дуже него што је то раније успевало стручњацима тако што им је додавао мешавину кисеоника и серума крви из хуманих пупчаних врпци. Он поступак упоређује са стављањем пацијента оболелих од ковида-19 на машину за вентилацију. „То уводи кисеоник у ћелије. Тада је пацијент много срећнији. Можете видети да има крвни систем и да сви главни системи органа раде”, истакао је професор.
Јакоб Хана (Facebook)
Ембриони мишева су умрли тек након што су постали превелики да би на описан начин могли да се снабдевају кисеоником, јер им је недостајало природно снабдевање крвљу које плацента обезбеђује. Рад израелских стручњака пружа могућност у директан увид у рани развој ембриона, који је скривен у материци. У чланку у часопису Nature израелски тим описује серију експеримената у којима су ембрионима мишева додавали токсине, боје, вирусе и људске ћелије, а све како би проучавали шта ће се догодити. „То је врло, врло импресивно”, каже Алфонсо Мартинез Ариас, биолог и истраживач матичних ћелија на Универзитету Помпеу Фабра у Шпанији, који није био укључен у истраживање.
Професор Јакоб Хана каже да ће научници желети да на овај начин узгајају људске ембрионе и признаје да би слике људских ембриона насталих у лабораторији могле бити шокантне. Људски еквивалент 12 дана старих ембриона мишева, које је успео да одгаји Ханин тим, био би ембрион у првом триместру. „Разумем потешкоће. Разумем. Улазите у домен абортуса”, каже професор Хана. Међутим, овај експерт наглашава да може да нађе оправдање за такве експерименте јер истраживачи већ проучавају петодневне људске ембрионе добијене у процесу вантелесних оплодњи. „Зато бих се залагао за развој до 40. дана, а затим за уништавање. Уместо да узимамо ткиво од абортуса, узмимо бластоцист и узгајамо га”, објашњава Хана.
Истраживање које су спровели израелски научници део је експлозије нових техника и идеја за проучавање раног развоја сисара. У истом броју часописа Nature, друге две истраживачке групе пријављују искорак у стварању вештачких људских ембриона. Ти тимови успели су да наведу обичне ћелије коже и матичне ћелије да се сами организују у ембрионе који личе на људске ембрионе у раној фази. Назвали су их бластоидима, а гајили су их око 10 дана у лабораторији.
Неколико врста вештачких модела ембриона је описано и раније, али ова три рада су међу најкомплетнијим, јер поседују ћелије потребне за формирање плаценте. То значи да су научници корак ближе људским ембрионима који би се могли даље развијати, можда чак и до рођења. Научници кажу да никада не би покушали да развој вештачких ембриона наставе у телу, то јест у оквиру трудноће, што је данас забрањено у већини земаља.
Уместо тога, наводи професор Јакоб Хана, очигледан следећи корак био би уклапање ових модела ембриона у друге начине лабораторијског развоја и покушај даљег развоја. „Било је потребно шест година врло интензивног рада да се овај систем доведе тамо где јесте. Циљ нам је да то урадимо и са другачијим ембрионима”, поручио је професор Хана.
(Извор РТС)
