Пре настанка наше и других планета, могуће је да су око Сунца били џиновски прстенови прашине, слични онима око Сатурна, показала је нова студија астронома са Рајс универзитета у Хјустону.
Претпоставља се да су управо ти прстенови спречили Земљу да нарасте у „супер Земљу”, односно тип планете која је, према наводима НАСА, дупло већа од Земље са 10 пута већом масом. „Нешто се догодило у Сунчевом систему што је спречило Земљу да постане много већа планета”, рекао је један од аутора студије Андре Изидоро. Постојање „супер Земљe” у другим соларним системима, међутим, отворило је нека питања на која астрономи још увек немају одговор, а једно од њих је и зашто таква врста планете не постоји у нашем Сунчевом систему, ако је њихова појава тако честа, казао је Изидоро. У покушају да одговоре на то питање, Изидоро и колеге су креирали компјутерску симулацију модела формирања Сунчевог система.
Те симулације су показале да око младог Сунца постојала подручја високог притиска гаса и прашине и да су највероватније настала када су се честице, које су се кретале према Сунцу због његове снажне гравитације, загревале и ослобађале велике количине гаса, пренео је Live Science. Научници верују да су потом чврсте честице, попут прашине, почеле да се гомилају у тим подручјима, па су тако створени прстенови.
Према симулацијама, најближи прстен Сунцу формирао је планете унутрашњег Сунчевог система – Меркур, Венеру, Земљу и Марс. У средњем прстену формирале су се планете спољашњег Сунчевог система, док је најудаљенији прстен формирао комете, астероиде и друга мала тела у Кајперовом појасу, односно подручју ван орбите Нептуна. Астрономи су установили да би дошло до стварања „супер Земље” ако би унутар симулације одложили формирање средњег прстена.
(Извор Спутњик)
