Научници већ дуго покушавају да то сазнају и продуже живот, а ново откриће у делимичном репрограмирању ћелија даје наду да би у томе могли да успеју.
Болови у леђима и костима, повећан ризик од различитих болести, само су неке од последица старења које научници покушавају да зауставе да би продужили животни век. Иако су успешне методе заустављања старења код људи још далеко, научници су успели да то ураде код мишева. „Усхићени смо јер овај поступак можемо да користимо током целог животног века како бисмо успорили старење код животиња. Ова техника се показала безбедном и ефикасном код мишева”, казао је Хуан Карлос Ицписуа Белмонте, биолог из Салк института у Калифорнији.
Кожа је чак била у стању да се обнавља и да на њој остаје мање ожиљака, што је супротно од онога што се догађа у старијим годинама.
Белмонте и његове у научном часопису Nature Aging, открили су да се ткиво у бубрезима и кожи мишева „подмладило”, односно да се утицај гена који узрокују упале, смрт ћелија и стресни одговор смањио код третираних животиња. Кожа је чак била у стању да се обнавља и да на њој остаје мање ожиљака, што је супротно од онога што се догађа у старијим годинама.
Епигенетски сат
Осим тога, код тих животиња епигенетски сат, мера која показује ниво метилације ДНК који се приписује старењу, чини се као да се вратила уназад. „Поред борбе с болестима повезаним са старењем, овај приступ може обезбедити биомедицинским стручњацима нови алат за обнављање здравља ткива и организма побољшањем функција ћелија и отпорности код различитих болести, као што су неуродегенеративне”, објашњава Белмонте.
Та техника позната је по могућности претварања одраслих ћелија у матичне ћелије, а научници су сада успели да докажу да је могуће и репрограмирати ћелије да се врате у стање младости, а да не постану матичне ћелије.
Иако је третман делимичног репрограмирања ћелија био успешан и безбедан на мишевима, научници кажу да је пут до примене на људима још дуг, али је, хипотетички говорећи, могућа примена и на човеку, преноси Science Alert. Научници су у овој студији експериментисали са четири протеина који регулишу експресију ДНК, процес којим се информација гена користи за синтезу функционалног генског продукта, што су често протеини.
Ради се о протеинима познатим као „Јаманака фактор”, названим по јапанском научнику. Та техника позната је по могућности претварања одраслих ћелија у матичне ћелије, а научници су сада успели да докажу да је могуће и репрограмирати ћелије да се врате у стање младости, а да не постану матичне ћелије. Уколико би успели да подмладе довољно ћелија у телу, цео организам би могао да изгледа млађе.
Подмлађивање ткива
Научници су у експерименту подмлађивања третирали мишеве на три различита начина. Први експеримент је био кратак, група је третирана током једног месеца када су били стари 25 месеци, што је еквивалентно 80 људских година. Друга и трећа група имaле су дужи третман. Једна је добијала регуларне дозе од 15 до 22 месеца живота (еквивалентно 50 до 70 година код људи), а друга од 12 до 22 месеца старости (еквивалентно 35 до 70 година код људи).
„Ова студија сугерише да дугорошно делимично репрограмирање обећава као интервенција која може да обнови и подмлади функције неких ткива”.
Мишеви који су третирани само месец дана нису показали знаке подмлађивања, али је то забележено код друге две групе, а да нису имале повећан ризик од канцера или друге здравствене проблеме. „Ова студија сугерише да дугорошно делимично репрограмирање обећава као интервенција која може да обнови и подмлади функције неких ткива”, наводе Аријана Маркел и Џорџ Дејли из Бостонске дечје болнице, који нису учествовали у овом истраживању.
(Извор Спутњик)
