Некада је Земљина атмосфера била као на Венери, утврдили научници
Научници су ласером растопили камење и открили да је рана атмосфера наше планете била токсична као и она коју данас има Венера, јер су океани магме у раном развоју Земље испуштали отровне гасове у атмосферу. Према научницима, објекат величине Марса вероватно се сручио на младу Земљу и тај удар је произвео довољно енергије да се истопи читав први Земљин омотач – слој између језгра и коре – и претвори се у магму.
Овај изузетно буран догађај уништио је већи део атмосвере и заменио га новим у коме су доминирали угљен-диоксид и мало азота – слично саставу атмосфере који има Венера данас, и сличну Марсовој. Ови налази потичу из научне студије коју је спровео Паоло Сози и његов тим са швајцарског Универзитета у Цириху, а који је објављен у часопису Science Advances под називом „Океани магме на Земљи и њена рана атмосфера налик Венериној”, преноси Russia Today. Да би открили карактер атмосфере ране Земље, тим је покушао да реконструише тадашње услове тако што је мали комад стене ставио по млаз гаса и растопио га ласером на температури од 1.900 степени Целзијуса.
Растопљене стене
„Овај мали растопљени камен на скоро 2.000 степени је нека врста минијатурне Земље у њеном течном стању”, објашњава Сози. Коришћењем различитих гасова у млазу које су распршили преко дела растопљене стене, исраживачи су успели да реконструишу различите атмосферске услове који су им омогућили да утврде који од њих највише одговарају узорцима Земљиног омотача и геолошким траговима. Тако су дошли до закључка, да када би се атвосфера ослобођена из раног Земљиног океана магме охладила, „подсећала би на ону која влада на Венери данас”. То, како наводе научници, указује да садашње разлике између атмосфере Земље и Венере, у ствари одражавају догађаје након формирања две планете.
Пошто је наша планета довољно велика, њена сила гравитације успева да одржи атмосферу на месту, за разлику од Марса, а и положај који Земља има у Сунчевом систему, такође је чини довољно хладном у поређењу с Венером, другом планетом од Сунца. То значи да, за разлику од Венере, вода остаје у течном стању на површини Земље и може да апсорбује угљен-диоксид из атмосфере да би спречила прегревање планете – и што је још важније – створила и одржала услове неопходне за одржање живота.
(Извор РТС)
