Сваке године остане без 50.000 тона!
Према неким прорачунима, Земља сваке године губи око 50.000 тона; иако у исто време а привуче око 40.000 тона космичке прашине на своју прашину, изгледа да ипак губи на тежини. Др Крис Смит, микробиолог, и Дејв Ансел, физичар са Универзитета Kембриџ, дали су одговор у емисији More or Less на BBC-јевом „Радију 4”. Тих 40.000 тона масе која се сакупља и пада на Земљу долази од космичке прашине, преостале још од давнашњег формирања Сунчевог система.
Kада људи граде оно што граде на Земљи, то не додаје никакву тежину јер користе барионску материју која је већ присутна на планети. Она само мења облик или стање. Лансирани сателити и ракете које заврше у орбити на крају ће пасти у Земљин гравитациони бунар.
Земљино језгро губи енергију, будући да се велики део троши током животног века планете, али то само представља губитак од рецимо око 16 тона годишње. Највећи губитак тежине долази од водоника и хелијума, елемената који беже из атмосфере у количинама од око 95.000 тона, односно 1.600 тона. Ови елементи су превише лагани да би трајно остали у гравитационом бунару, те имају неодољиву тенденцију да побегну у космос.
Сви имају исти проблем
Нето губитак је око 0,000000000000001% сваке године, тако да не представља превише у поређењу са укупном масом Земље, која износи 5.972.000.000.000.000.000.000 тона. Биће потребни трилиони година да се сав водоник исцрпе. Хелијум чини само 0,00052% атмосфере и он је оскуднији елемент.
Тема бежања гасова са Земље, али и са других адекватних небеских тела, јако је занимљива али и сложена. Бежанија зависи од многих физичких и хемијских фактора, па чак и од удара метеороида и комета, а на Земљи главни механизми су: убрзавање јона услед соларног ветра (Charge exchange Escape), који односи око 60-90% водоника, термални кинетички (Jeans escape), који односи 10-40%, и фонтане плазме (Polar wind), који односи даљих 10-15%. Неке процене кажу да се тако сваке секунде губи око 3 кг водоника и око 50 грама хелијума. Чак су јапански научници утврдили да мајушни број јона кисеоника на Месецу потиче – са Земље. И докле тако?
Моја временска машина каже да ће за 1.245.544.301,6799 година Сунце толико појачати своју активност да ће одувати сав водоник у космос и оставити Земљу без воде. Преживеће само они навучени на пиво и кока–колу и можда нека камила, али то машина не види.
Рачунарска симулација губитка Марсове атмосфере услед деловања соларног ветра.
Kо им је крив што нису као ми гајили магнетно поље!
Марс сада и некада (пре 4 млд. год.)
(Извор Астрономски магазин)
