Језгра наше планете постаје пуначкије на једној страни, а научници не знају зашто се то догађа.
У средишту наше планете појавила се велика тајна. Научници је једино могу препознати путем анализе сеизмичких таласа који пролазе кроз њено чврсто гвоздено унутрашње језгро. Из неког разлога се поменути валови кроз језгро крећу знатно брже када путују између северног и јужног пола него када пролазе преко екватора.
„Струјање текућег гвожђа у спољашњем језгру одводи топлоту из унутрашњег језгра, што узрокује њено хлађење. Дакле, то значи да је спољње језгра односило више топлоте са источне стране (под Индонезијом) него са западне (под Бразилом).”
Стручњаци већ деценијама знају за ову аномалију, али нису могли објаснити шта је тачно узрокује. Према најновијем истраживању, током којег су научници користили симулације раста језгра у минулих милијарду година, одговор би могао лежати у постепеном искривљењу, односно асиметричном расту унутрашњег језгра, при чему се на једној њеној страни брже формирају нови кристали железа него на другој.
Асиметричан раст
„Струјање текућег гвожђа у спољашњем језгру одводи топлоту из унутрашњег језгра, што узрокује њено хлађење. Дакле, то значи да је спољње језгра односило више топлоте са источне стране (под Индонезијом) него са западне (под Бразилом)”, рекао је за Live Science сеизмолог Данијел Фрост са Беркли универзитета.
Стручњаци наводе да овај асиметрични раст не значи да је унутрашње језгро деформисано или да може доћи до неуравнотежености. Полупречник унутрашњег језгра у просеку сваке године порасте равномерно за око 1 милиметар. Сила гравитације исправља асиметричан раст кристала на источној страни језгра потискујући нове кристале према западу. Тамо се кристали скупљају у решеткасте структуре које се протежу дуж осовине север-југ. Те кристалне структуре, поређане паралелно са Земљиним половима, сеизмички су ауто-путеви који омогућују да сеизмички таласи брже путују у том смеру.
„Ако желимо поставити питање зашто унутрашње језгро брже расте с једне стране него друге, морамо се такође питати зашто је једна страна плашта хладнија од друге”.
Који је тачно узрок?
Шта, уопште, узрокује ову неравнотежу у унутрашњем језгру? То је тешко рећи, а да се не погледају сви остали слојеви наше планете, објаснио је Данијел Фрост: „На сваки слој утиче и оно што се налази изнад и оно што се налази испод њега. Унутрашње језгро се полако хлади и шири из текућег спољашњег језгра, попут снежне грудве која се повећава котрљањем. Спољашње језгро затим хлади плашт изнад њега. Ако желимо поставити питање зашто унутрашње језгро брже расте с једне стране него друге, морамо се такође питати зашто је једна страна плашта хладнија од друге.”
За то би, пак, могле бити делимично одговорне тектонске плоче, сматра дотични сеизмолог. Наиме, када хладне тектонске плоче зарањају дубоко испод површине Земље у току процеса субдукције (подвлачење једне плоче под другу) притом хладе плашт који се налази испод њих. Но, стручњаци и даље не знају поуздано може ли хлађење плашта на тај начин утицати на унутрашње језгро.
Једнако је упитно може ли једнострано хлађење језгре утицати на Земљино магнетско поље. Наиме, магнетско поље настаје због струјања текућег гвожђа у спољашњем језгру, на шта пак утиче губитак топлоте из унутрашњег језгра. Ако унутрашње језгро губи више топлоте на источној страни, тада ће се спољашње језгра овише помицати према истоку, протумачио је Данијел Фрост, додајући: „Питање је утиче ли то на снагу магнетског поља”.
Истраживање под насловом Dynamic history of the inner core constrained by seismic anisotropy објављено је у часопису Nature Geoscience.
(Извор Индекс)
