Бактерије на једнох планети довеле до развоја живота, на другој га угушиле.
Древни микроби који су производили метан могли би да објасне рану еволуцију Марса и чудне сигнале које научници данас тамо примећују. У студији објављеној у часопису Nature Astronomy тим француских и америчких истраживача сматра да је Марс у својој кори имао микробе сличне хидрогенетрофним бактеријама на Земљи. Те бактерије на нашој планети конзумирају водоник и избацују метан као нуспроизвод и биле су међу првим организмима који су населили Земљине океане.
„Марсова кора пружала је добре услове за развој микробског живота. Порозни слани реголит стварао је физички заклон од ултравиолетне и космичке радијације”, наводи се у студији и додаје да је количина миркоба који су насељавали рани Марс „могла да буде као она која је насељавала ране Земљине океане”. Истраживачи су користили климатске моделе да би истражили потенцијални насељивости хидрогенотрофилних организама током ноакијана, геолошког периода Марса од 4,1 до 3,7 милијарде година када је на суседна планета имала обилне површинске воде. Модели су показали да су хидрогенотрофи могли да се развијају у земљишту, али постоји зачкољица.
Иако би избацивале метан, гас са ефектом стаклене баште, за то би користиле водоник, који такође има исти ефекат. За само 100.000 до 500.000 година, бактеријска активност могла је да промени климу Марса и створи ефекат хлађења који је довео до пада температуре са 15,5 на минус 12 степени Целзијуса. Последично, то би допринело формирању још леда што би узроковало повлачењу микроба у дубље делове тла. То је заправо потпуно различит сценарио од Земље, где су хидрогенотрофне баткерије заправо довеле до одржавања глобалне температуре. Кључна разлика су почетни атмосферски услови. На Марсу је угљен-диоксид доминирао атмосфером, а водоник је био снажнији гас са ефектом стаклене баште. На Земљи је азот доминирао атмосфером, а метан је био снажнији гас са ефектом стаклене баште.
(РТС)
